• Иза нас су три значајна дана и три веома важне прославе које смо већина нас на овај или онај начин обележили. Сваки од тих дана носи у себи (много више него што смо свесни) пуно симболике, историјског сећања, емоција, посебног и додатног значењa, међусобне повезаности и надасве велике важности за српски и руски народ.

Да их брзо не заборавимо, како то обично бива, јер смо већ окренути старим бригама и новим активностима, потсетимо се укратко, шта за нас представљају поменути датуми из наслова овог текста:

• Мај – Ђурђевдан – Дан великомученика и победоносца Светог Георгија заштитника многих српских породица, као и руског главног града Москвe и генералштaбна слава војске Србије
• Мај – Међународни дан Победе над фашизмом, са централном и нјаважнијом прославом победничке и ослободилачке војске и њене победе у 2. свестком рату, која се дешава у Русији, у Москви на Црвеном тргу, али и у Доњецку и Луганску, и многим европским градовима
• Мај – Свети Василије Острошки и Тврдошки – велики српски светац и чудотоврац,  и Дан славне војске Републике Српске

Када би имали услов да морамо да  нађемо и изговоримо само једну једину реч којом би се најбоље описало значење и симболика, и са њом повезала сва три датума вероватно би најприкладнија реч била: ПОБЕДА!

Кренимо редом. Овогодишње обележавање Крсне славе војске Србије у генералштабу 6.маја јасно показује да се враћамо својој славној традицији уз раст поверења у две најпоштованије институције од стране народа – Цркву и Војску које се обележавањем славе додатно повезују и уливају наду свом народу да смо и даље достојни својих предака.  Истовремено нас слава српске војске подсећа и на славне Победе над свим агресорима који су кидисали на Србију током миленијумске историје, укључујући и оне две огромне битке 1389. и 1999. које наравно нисмо изгубили јер су некада давно лажни историчари Запада наметнули своју истину и променили нам историју исто као што нас данас лажу и на свој начин тумаче догађаје, замењујући тезе. Ако нисмо били лично у прилици да проверимо истину из 1389. сви који су се борили на Косову и Метохији знају истину из 1999.

Поред славних српских победа сажетих у бесмртном витезу Светом Георгију победоносцу и Ђурђевдану ту је најславнија и највећа светска Победа добра над злом, светлости над тамом, Истока над Западом, истином над лажи, највећа и најтежа у историји ратовања победа руске војске над свим силама фашизма у 2.светском рату, oличена у Дану победе 9. маја у ком су заједно и Московска битка, и Стаљинградска битка, и Курска битка и битка за Берлин и све славне победе руске војске и победе њених савезника где је био и поносни и храбри српски народ са својим победама.

Победа славне војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату 1992.-1995. је толико велика и толико славна да је нико никада неће моћи умањити или укаљати имајући у виду колике су светске силе стале иза наших непријатеља на терену који су хтели да сатру српски народ, отму српске територије и униште име Србиново. Победа је извојевана херојством, саборношћу и одлучношћу целокупног српског народа и  показала је свима да су чуда могућа попут дела Светог Василија чудотворца на чији је дан 12.маја створена и прославља се Војске Републике Српске. Повезаност је више него јасна. Кад већ пишемо о сталној историјској повезаности подсетимо се и да су уз добровољце из Србије и Црне Горе у  одбрамбено отаџбинском рату били најбројнији руски добровољци.

Три поменута дана су иза нас, три славне војске и три победе – једна до другe поређане кроз историју и данас стоје у правилном формацијском размаку између њих:

Војска Србије  –  Војска Русије  –  Војска Републике Српске

6. 5.          –            9.5.          –          12.5

Наравно, централну и најважнију позицију држи највећа и најмоћнија Руска војска која својом снагом обухвата, обавија и једнако чува оба своја братска крила, и десно крило – Војску Србије, и лево крило- Војску Републике Српске.

Када би потражили нову реч која би највише конкурисала речи ПОБЕДА била би то свакако реч СЛОБОДА јер су победа и слобода толико повезане и нераскидиве једна од друге баш као и сама два братска народа, српски и руски. И војска Србије током целе своје историје као и сам великомученик Георгије током свога овоземаљског и духовног живота свеца увек су се борили за слободу свога народа и слободу Хришћана. Руска војска и руски народ су својим надчовечанским делима донели слободу од фашизма не само својој ”Рођини” него и поробљеним народима Европе протерујући Хитлерову чизму и ослобађајући их од стеге Немаца и њихових савезника. Војска Републике Српске је ношена најсветлијим традицијама српске војске, обједињена на вредностима оба слободарска покрета, и народног краљевог и партизанског, сједињена и одлучна, одбранила свој народ и територију, оствaрила Победу и донела Слободу и светлост звану : Република Српска. Заједнички императив за све победе је био: донети слободу једнако за свој народ као и за своју браћу у Христу!

ПРАВО И ПРАВДА – и земаљска и небеска – намирене су на крају кроз ове три славне победе које симболизују све победе над непријатљима, оних који су се бранили од агресора, победу слабијег над јачим, победу тлаченог, убијаног и мученог над својим убицама, победу жртве над џелатом, а све зарад  борбе за слободу. На крају тиме је ЖИВОТ победио СМРТ, и безброј смрти под Стаљинградом и под Лењинградом или Курском,  у Јасеновцу, на Дрини и Козари, широм Србије и Српске нису биле довољне да победе живот, напротив како је Свети Георгије вечно поживео након мученичке смрти, како Свети Василије својим безбројним исцелитељским и другим чудима већ вековима показује да је жив, тако и милиони страдалих широм Русије и Србије, десетине хиљаде страдалих у борби за Републику Српску или хиљаде страдалих за одбрану Косова и Метохије у последњим ратовима нису биле узалуд, јер се из смрти родио и стално с рађа нови живот. Али прави живот се рађа само док смо као наследници страдалих спремни и одлучни по сваку цену да сачувамо своје, да их не изневеримо и не издамо.

ПРАВДА, СЛОБОДА, ПРАВО И ПРАВДА, СМРТ И ЖИВОТ, те велике и најскупље речи српског и руског народа дају и СМИСАО НАШЕГ ПОСТОЈАЊА и показују да ништа није било узалуд. И да и 6. и 9. и 12.мај нису само три обична пролећна мајска дана поређани један до другог, већ се у њиховом значењу јасно може видети видети да су то дани свих наших заједничких победа и да су они основа и за 9. јануар и 15. фебруар и за Видовдан и Митровдан и сву симболику коју нам ови датуми носе с обе стране Дрине.

Сетите се овога ако се икада запитате или будете збуњени и неодлучни у вези нашег Косова и Метохије, у вези наше Републике Српске, у вези било кога Србина и земље Србинове која је угрожена и коју треба бранити и одбранити од агресора, ако било ко било када пожели поново да је узме, да нам је отме или промени њен статус. Односно ако било ко од нас пожели неком нешто што је наше да понуди и (ма како то описујући и правдајући) да уступи или преда.  Косовска битка није мит, као што ни пробој солунског фронта, Бесмртни пук или Митровданске офанзиве нису мит. Временска разлика између догађаја или њихова дистанца у односу на садашњост не умањује њихов значај – напротив, живот после смрти је вечан што је Христ показао и доказао својим Васкрсењем, као и велики светитељи који нас на то стално подсећају. Исто као као и славне ПОБЕДЕ и тешко освојена СЛОБОДА, које нас обавезују али и чине поносним што смо припадници баш српског или руског народа. Ta чињеница је највећи проблем наших непријатеља – како да избришу наше победе и нашу славу а своја зла и своју неправду, и да сломе непокорени, слободарски и победнички српски и руски народ? Знају они добро да то могу остварити само нашим поразом.

Припадност онима који су увек били на страни правде и који су се жртвовали за слободу је наша судбина, а да ли смо достојни предака ускоро ћемо имати прилику да поново проверимо – наравно не својом вољом – јер нам као и увек у историји изазове и сукобе намећу  други. Зато, не бојимо се и будимо одлучни сутра попут народа Донбаса данас, у предстојећој одбрани Косова и Метохије и Републике Српске, по сваку па и највишу цену. Јер те битке не можемо изгубити кад смо на страни Христа и кад је с нама наш овоземаљски заштитник са Истока, и сав слободарски свет. На то нас све опомиње Мајка победе на Мамајевом курбану, бели крстови на војничком гробљу у Соколцу, све гробнице и стратишта од Цера и Колубаре преко Косова и Метохије до Јасеновца, Козаре, Крагујевца, Дрине и Београда. Опомињу нас то и наша деца и унучад и још нерођени наследници јер какав ће њихов живот бити без слободе, под окупацијом и у поразу! Зато будимо достојни, храбри, саборни и одлучни пред догађајима у Републици Српској и КиМ који нам следе, да би и догодине и сваке наредне године ове и друге прославе које славимо и даље били славни дани свих наших победа!

 Јован Н. Шиповац