ВЕЛИКИ ПЕТАК, НАЈТУЖНИЈИ ПРАЗНИК ХРИШЋАНА Обичаји наших предака ће вам током данашњег дана донети срећу и спасти од болести

Данас је Велики петак, дан којим се обележава распеће Исуса Христа.

Ово је најтужнији дан за све хришћанске вернике. Овим чином Господ је пристао на жртву распећа на крст, и тиме примио све грехове човечанства на себе.

Као што је Христос прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа.

Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се.

На тај дан црква се сећа догађаја који су непосредно претходили распећу.

Почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: “Распни га!”. Затим, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: “Оче, опрости им, јер не знају шта раде”.

На Велики петак се не служи литургија, осим ако су Благовести. Строго се пости, и једе се само суви хлеб и пије вода. Обичај је да се фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв.

Такође се и не пева, не весели се, а од Великог четвртка до Васкрса, недеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер су она у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.

Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.

Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.

Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнији у недељи страдања за сав хришћански свет, а његова смрт је увод у радост Васкрсења које православна црква ове године обележава у недељу, 19. априла. У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова јеванђеља о догађајима у дане страдања.

Жене на овај дан традиционално фарбају васкршња јаја, и припремају богату породичну трпезу за предстојећи празник.

Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице, васкршње или богојављенске.

Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се “чуваркућа”.

Христос је васкрсењем сјединио земаљски свет и рај, а у рај пре свих других примио покајаног разбојника, дајући свима нама наду да наше живљење у покајању није узалудно. Угледајући се на Христа, на овај дан опростимо онима који су се о нас огрешили, ако су се за то искрено покајали.

Овога дана, као и на свако црвено слово, строго су забрањени радови у кући. Међутим, у неким крајевима Србије људи верују да се воће најбоље калеми баш овог дана јер се “прими све што се тог дана накалеми”.

Такође се верује да на Велики петак не треба јести коприве, најстроже је забрањено пити вино, јер оно представља невино проливену крв Исуса Христа. У неким крајевима, људи су ујутру доносили воду са језера, како би се сви укућани умили водом, јер постоји веровање да ће то умивање однети све болести из тела. У стара времена девојчицама су родитељи под врбом на Велики петак везивали косу, како би брзо расла.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар