Билећка трилогија: Слика из излога


  • Тридесет километара низводно од Билеће ријеком Требишњицом једне јунске ноћи далеке 1957. он је доживио незаборавне тренутке. Већ извјесно вријеме борави у ђачком дому Полицe у Требињу.

trilogija2

 

Прољеће се већ увелико утопило у љето, а он још у учионици дома припрема посљедњи испит из конструкције елемената спремајући се за писмени задатак.

У кругу дома дивна зелена одрина, већ годинама многим генерацијама пружала је идеалне услове за окупљање и предахе између часова обавезног учења.
Ту под одрином уз пјесму и звуке гитаре често је проводио тренутке забаве и одмора пошто је било ограничено кретање изван дома. Увече кад пресуше домске чесме у купатилима, искористили би близину ријеке и поред хотела „Леотар“ у топлој и мирној Требишњици ухватили посљедње освјежење пред спарну и суху ноћ. Иако их је календарски од љета дијелило само неколико дана, дневна жега постајала је све несноснија па су и ноћи биле све топлије и сувље. Био је нови становник дома и само по том основу побудио је интерес старијих домаца. Међутим, његова надареност и склоност ка пјесми и гитари побудила је нарочит интерес, посебно дјевојака. Већина њих у то вријеме имала је дечка или је маштала о њему, о љубавним састанцима, исписивале су најљепше љубавне стихове у свескама, писмима. Тражиле су да их рецитују уз пратњу гитаре. Једна од њих посебно се издвајала. Била је лијепа. Њена слика мјесецима је красила излог градског фотографа. Многи су застајали и дивили се њеној љепоти. Носила је тамноплави џемпер на копчање.
Имала је бујну црну косу, црне очи, лице јој је било љупко, а тијело као извајано.
Она је ту већ три године. А он посљедња три мјесеца школске године. Било му је деветнаест година, њој такође. Домске власти нису браниле да у слободним часовима свира и пјева у кругу дома, иако нису тиме били баш одушевљени. Црнокоса није вољела гужву и већа окупљања Говорила је да јој се од свих инструмената највише свиђају звуци гитаре, као да је жељела да укаже на то да су истомишљеници када је у питању избор музичког инструмента. И она је знала да пјева, али му се чинило као да пјева туђим гласом, гласом туђе љубави. Ипак се у свему томе могло препознати да пјева с неком унутрашњом, скривеном слашћу.

Capture

Стаза од дома до ријеке за освјежење пред спарне љетне ноћи водила је непосредно уз хотел Леотар.

Свакодневно су се виђали у пролазу, у ресторану дома. Иако су им учионице биле различите, ходници су били заједнички, па су им се и ту често укрштали погледи. Како је вријеме одмицало, скривени погледи почели су све отвореније да бљескају. И мало-помало ствари су почеле да се мијењају.. Једне вечери када су се с ријеке враћали у дом, она се издвоји од своје колегице, приђе му и рече: „Имам један план, али мора бити строга тајна. Ако сутра буде лијеп дан и увече не буде кише, предлажем да се нас четворо послије повечерја искрадемо на обалу Требишњице на Бањама и да уз гитару проведемо ноћ. Затечен њеном идејом ова понуда учинила му се као растерећење његових дуго скриваних израза симпатије према њој и неодлучности да јој то саопштим. Наравно да је свесрдно прихватио ову идеју за коју је требало разрадити план реализације. Традиционална строгост домских власти овдје је већ испробана и потврђена на многим примјерима ђачких несташлука. Међутим, ко у овако јединственој прилици да размишља о домским властима. Те мисли утонуле су га у сан који га савлада током ноћи, али нису ишчезле у њему. У свитање новог дана све је кренуло како треба.Повечерје у дому било је у десет сати када се у спаваоницама гасе свјетла. Током дана договор је прецизиран. Њих двије и њих двојица договорили су се да се те ноћи, уколико им све околности буду ишле наруку, у првом сату након повечерја искраду из спаваонице и упуте се према ријеци.

Наставиће се…



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар