• Книнска Kрајина никад није добила признање за жртве које је дала на Сутјесци

У хрватској штампи често се пише да је битка на Сутјесци хрватска историјска битка јер је у њој највише учествовало далматинских бораца и јединица. То су били, како кажу, Хрвати антифашисти комунисти и Хрвати патриоте који су због талијанске окупације Далмације одлазили у партизане.

Успјех и слава припадају далматинским борцима и јединицама. Нигдје не пише и не спомиње се учешће далматинских Срба у овим јединицама. Да се то зна, и да се истиче, слика би била сасвим другачија.

Наводим податке о учешћу Книнске Крајине у бици на Сутјесци из књиге Душана Котараша (Книн 1905 – Сплит 1988) Зашто сам отишао у партизане, коју је у свом издању објавио 1978. године. Књига је аутобиографија борца НОБ-а, гдје износи доста података о Србима Книна у НОР-у и другим проблемима српске традиције Книнске Крајине. Аутор је годинама био у сукобу са политичким руководством Далмације. Пензионисан из Mорнарице 1959, напустио СКЈ 1962, на Војном суду 1969. одузет му је чин и избачен je из Савеза бораца 1972. Трагично је завршио живот у Сплиту 1988. Књига је одмах била забрањена. Полиција плијени књигу у Сплиту и Книну гдје је аутор дијелио. Његов глас на српској страни није се могао чути, а мото књиге је да „у рату побјеђује онај ко остане жив”.

Савез бораца Книна приредио је споменицу Борци на Сутјесци опћине Книн коју су предали маршалу Титу на Сутјесци 1958. године. У делегацији је био и Душан Котараш. Из ове Споменице Котараш наводи податке. Из книнске општине на Сутјесци је било 516 бораца, а погинуло 279 бораца. До краја рата погинуло је још 13 бораца са Сутјеске, а слободу је дочекало свега 224 борца. Друга далматинска бригада основана на Уништима 1942. изгубила је трећину људства на Сутјесци, 800 бораца. За своју славу дугује Книњанима. Бранко Мирковић, јавио је Титу из Бара да је трећина бораца изгинула, а да рачуна као да су у пуном саставу.

У саставу НОП-а из книнске општине било је 10.272 учесника. Страдао је 2.141 учесник и то у јединицама НОБ-а 1.076, а остали као жртве фашистичког терора. Из книнске општине погинуло је 209 „првобораца 1941.”, а 124 је добило Партизанску споменицу. Проглашено је 7 народних хероја.

Устанак од 27. VII 1941. имао је великог одјека у Книну. Због усташког дивљања дошло је до народне побуне о којој аутор говори као учесник. Павелић је у Книну послао најбољу пуковнију коју предводи Јуцо Рукавина. У овом устанку книнска општина је ослобођена од усташа 3. 8. 1941, међу првима у Хрватској.

Котараш у својој књизи наводи да су кнински партизани дали највеће жртве на Сутјесци, а налази, да ни у једном историјском документу није одато признање Книнској Крајини „зато што се стално проносе гласови да је Книнска Крајина четничко гнијездо”. Книну је нанијета велика штета и успорен његов развој, а нарочито националним правима Срба у Далмацији, која се нигдје не спомињу. Котарашев пријатељ и саборац Мирко Сладић Кокић из Книна, село Бискупија –Плисково живио је са њим у Сплиту. Прикупио је ову ријетку књигу и прикључио јој додатак који је Котараш писао пред крај живота.

У том додатку Котараш се горко изражава пред распад Југославије. Зато криви партизанско руководство и СКЈ. Положај Срба види у једној тешкој перспективи. Нарочито, предвиђа тешке дане за Србе у Хрватској у оваквом немогућем односу снага.

Јован Дмитровић – Зрењанин