Захваљујући Херцеговцу Сави Вуковићу основана је православна гимназија у Новом Саду

  • Сава Вуковић, трговац и велики српски добротвор рођен је у Мостару 1737. године где је и одрастао. Почео је да изучава трговину и да се њоме бави. Имао је три брата Александра, Теодора и Јована. По наговору старијег брата који је био трговац у Сарајеву отишао је из Мостара у Ријеку која је тада била погоднија и изазовнија за бављење трговином.

Када је стекао поприличан иметак одлучио је да се 1773. године пресели у Нови Сад. Наставио је да се бави трговином, тргујући воском, медом, дуваном и храном. Подигао је велику кућу на спрат, у данашњој Милетићевој улици,а касније и лепу вилу на Темеринском путу. Своје богатство је увећао кад је купио у близини града 60 јутара земље и ту населио двадесет породица које су за њега гајиле дуван. У центру града је подигао бунар што је било од непроценљиве користи. Постао је један од најбогатијих и најугледнијих трговаца међу Србима. Као такав изабран је на предлог српског митрополита карловачког Мојсија Путника за учесника Темишварског сабора 1790. године на коме су тражена ускраћена права Срба и територија Баната као посебне српске аутономне области у оквиру хабзбуршке монархије.

Био је члан Спољашњег сената Новога Сада.

Од угарског цара Леополда другог добио је 1791. године племићку титулу.

Сава Вуковић је био мецена многим српским књижевницима, који су му посвећивали своја дела

Када је 1799. године купио властелинство у Берексову у Тамишкој жупанији потписивао се као племић Сава Вуковић од Берексова.

Сава се три пута женио, а само са првом супругом је имао децу. Прво се оженио Софијом Јовановић, унуком српског патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте. Била је то најмлађа кћерка проте Шакабенте из Ирига У браку су имали четворо деце – два сина и две кћерке (Максима, Вукоја, Катарину и Марту). Када му је 1800. године умрла супруга, убрзо се оженио другом, Маријом Петровић која је поживела само до 1802. године. Трећа супруга, Ана Николић, са којом се венчао 1803. године, га је надживела и болесног до смрти неговала.

Пошто је по старе дане пуно побољевао и чак био полуслеп саставио је тестамент 1809. године и након дуготрајних консултација са митрополитом Стефаном Стратимировићем и бачким епископом Гедеоном Петровићем објавио га на свој имендан, на дан Светога Саве 1810. године. Поред осталог, суму од 20.000 форинти приложио је у корист оснивања Српске православне гимназије у Новом Саду.

Сава Вуковић је желео да својим примером материјално помогне напредак српског народа, пре свега на пољу образовања. Желео је да се унапреди просветно и црквено стање српског народа, како би се што више могли неговати српски језик и књижевност. Нажалост, те исте године Сава Вуковић је преминуо. Сахрањен је у порти Саборне цркве. Лукијан Мушицки спевао му је пригодну „оду“, поводом његове смрти.

Уз велики труд бачког владике Гедеона Петровића Савина жеља се испунила. Уз помоћ и других приложника Нови Сад је почетком друге деценије деветнаестог века добио српску православну гимназију. Нови Сад је тако уз Карловце постао ново средиште просвете и културе.

Данас једна улица у Новом Саду носи име овог племенитог Херцеговца.

Припремио: Миливоје Мишо Рупић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Илија Петровић Reply

    Гимназија у Новом Саду (тада званом Петроварадински Шанац) основана је 1731, по наредби „виших власти“, „утопила“ се у католичку гимназију 1789, тако да се прилог Саве Вуковића односио на обнову новосадске гимназије – 1810. године.

Оставите коментар