• Први помен упокојеном патријарху Иринеју одржан је рано јутрос у параклису Призренске богословије, где је он био и ђак и професор. Чим су чули тужну вест, ђаци су се окупили и помолили за душу свог патријарха. Придружио им се умировљени владика Атанасије Јевтић који је допутовао из Требиња.

Патријарх Иринеј био је посебно везан за Косово и Метохију, стасавао је у Призрену као ђак богословије, а касније своје знање преносио новим ђацима као професор, али и ректор ове важне установе која је изнедрила генерације богослова.

Пензионисани владика захумско – херцеговачки Атанасије у Призрен је стигао како би ђацима Богословије одржао предавање из хришћанке антропологије, али се прво са њима помолио за упокојеног патријарха, а касније му посветио и део излагања.

„Волео бих да одем на сахрану, написао сам му неколико оштрих писама, јер се нисмо око свега слагали, посебно око политике, око Косова. Ако одем рећи ћу му, ваша светости, опростите ми ако сам вас као човека некада увредио, вероватно јесам, па ми сада опростите на томе“, поделио је своје размишљање са ђацима владика Атанасије.

Уписујући се у Летопис Богословије, он је патријарха Иринеја назвао светим и оставио помен о томе да се за покој његове душе помолио заједно са ђацима и професорима.
Патријарх Иринеј и владика Атанасије на освећењу васкрсле Богословије у Пизрену 15. маја 2016. године.

Упокојени патријарх Иринеј увек се радо враћао у Призренску богословију, а најрадоснији је био 15, маја 2016. године, када је освештана његова школа, после рата и погрома, васкрсла из пепела.

„У Богословији данас нема очајања и превелике туге, све што смо урадили, на настави и ван ње било је у славу радости васкрсења„, каже један од професора, Дејан Ристић.

Он додаје да је и сам одлазак патријарха Иринеја лекција за нове нараштаје, лекција о томе како треба да се живи, али и да се испрати неко ко је живео по божијем закону.
Владика Атанасије по доласку у Богословију у Призрену.

„Млади богослови уче се најпре из патријарховог животног примера истрајности и постојаног служења цркви и свом народу. Атмосфера у Богословији јесте с једне стране тужна, али је и радосна, јер смо имали таквог човека који је поникао одавде и заиста изнео крст свога живота и службе Цркви, достојно и достојанствено“, каже Ристић.

Он додаје да је цео дан у школи био посвећен њеном некадашњем ђаку, прво кроз молитву, али и присећање на његове посете Призрену.

„Ми који смо се вратили после погрома у Призрен, никада нећемо заборавити једну од последњих порука патријарха Иринеја, а говорио је управо о повратку на Косово и Метохију. Он је сматрао да први услов у решавању косовког проблема мора бити безбедан повратак Срба који су протерани. Ми овде сведочимо колико је то важно, али и да је могуће. Да би до тога дошло, имали смо велику помоћ управо патријарха Иринеја“, закључује Ристић.

Спутњик