• Клуб Гачана у Београду је, у петак 17. септембра 2021. године, у цркви Светог Марка, први пут прославио своју крсну Светог Петра Зимоњића.

СЛИКА ЗА ИСТОРИЈУ: Руководство, чланови и пријатељи Клуба Гачана након славског обреда испред цркве Светог Марка (ФОТО: Трифко Ћоровић)

Под сводовима култне београдске цркве окупило се двадесетак чланова и пријатеља Клуба Гачана како би прославили празник посвећен свештеномученику Петру Зимоњићу, митрополиту дабробосанском.

Старјешина храма протојереј – ставрофор Трајан Којић (ФОТО: Трифко Ћоровић)

– Много је мученика који су дали свој живот за вјеру, међу њима је Свети Петар Зимоњић, који је страдао од усташа, али ни до данас не знамо гдје је и како пострадао. Имао је избор и да се склони,  тако су га многи савјетовали, али он је одабрао да дијели судбину свог мученичког народа и тако нам најбоље показао Христов пут – рекао је у својој бесједи старјешина храма протојереј – ставрофор Трајан Којић.

У олтару Цркве Светог Марка фреска са ликом Светог Петра Зимоњића (ФОТО: Трифко Ћоровић)

Честитајући славу окупљеним Гачанима, отворене су двери олтара да би, на лијевој страни, окупљени могли да виде грандиозно осликану фреску са ликом Светог Петра Зимоњића. Осим у цркви Светог Марка, Свети Петар Зимоњић је осликан у Пећкој патријаршији, Љубљани и Крагујевцу, а у његову славу су у Републици Српској подигнуте цркве у Данићима код Гацка и у Војковићима.

Славска трпеза приређена је у парохијском дому. Госте је поздравио предсједник Клуба Гачана и овогодишњи домаћин славе Слободан Бобан Драшковић. Он се захвалио оцу Трајану и свештенству цркве Светог Марка, који су по ко зна који пут изашли у сусрет Клубу Гачана.

– Кости Петра Зимоњића до данас нису пронађене, али то је била судбина и многих других знаменитих Херцеговаца, међу којима су и гатачки слободари Милорад Поповић и свештеник Радојица Перишић чији су гробови, такође, непознати. Посебно је болно, што кости многих Гачана и Херцеговаца и данас чаме по јамама које још нису отворене. Те кости нису опојене и сахрањене онако како сваки човјек то заслужује. Надам се да ћемо исправити грешке претходних генерација и покренути иницијативе да наши мученици пронађу свој мир – рекао је Драшковић.

Он је посебно истакао осниваче, досадашње предсједнике, добротворе и чланове клуба Гачана који су у Царству небеском посебно се осврнувши на Светозара Црногорца његовог претходника на мјесту предсједника Клуба Гачана.

Драшковић је подсјетио да Клуб Гачана акција прикупља добротворних прилога за звона мученичкој и страдалничкој Придворици код Гацка.

– До сада је сакупљено више од 300.000 динара. Позивам све људе добре воље да у мјери у којој могу и кад могу помогну у градњи ове светиње.

Он је најавио и свечану академију посвећену великом херцеговачком јунаку Стојану Ковачевићу, поводом 200 година од његовог рођења и 110 година од његове смрти, која ће бити организована у четвртак 23. септембра на Коларцу.

– Нек Острошки чудотворац и од данас наш заштитник, свети мученик Петар Зимоњић, удовољи мојој жељи да у здрављу и весељу живимо као пријатељи. Нек Гачани сретни буду, сретали се многа љета и благослов Христа Бога и сто људских берићета. Живјели! – здравицом је закључио своју бесједу Слободан Драшковић.

Мишо Албијанић предсједник друштва гуслара и епске пјесме “Цар Лазар” из Приштине постхумно је додијелио Лазареву повељу Светозару Црногорцу његовој супрузи Вери, као „знак пажње и захвалности за све што је учинио у бременитом времену за Стару Херцеговину и земље српске“.

Албијанић је рекао да његово познанство са покојним Светозаром датира дуже од четврт вијека, а љепота случајности их је спојила на бранику отаџбине код Горажда.

У пратњи супруга Федора Феђе Соретића, познатог академског сликара, са Флориде на прву славу Клуба Гачана у Београду стигла је и Смиља Соретић, изданак чувене гатачке породице Грђић, која је српству подарила велики број бриљантних умова и изнад свега увјерених и доказаних родољуба.

У свом говору истакла је да је била веома дирнута пажњом када је након пуно година дошла у Гацко и обишла гроб свог дједе Војислава најмлађег од чувене браће Грђић (Васиља. Шћепана и Луке).

Најавила је посјету општини Гацко у којој би требало да се обнови кућа Грђића. Према њеним ријечима, намјера је да се настави просвјетитељска традиција. Планирано је да у кући буде отворена школа за стране језике и информатику.

Окупљеним Гачанима пренијела је поздраве од Дражена Зимоњића, једног од потомака Светог Петра.

У славском програму учествовао је Срђан Авдаловић, гусларски првак Србије из 2019. године и Рајна Вулетић, чланица хора Светог Марка.

Домаћин наредне славе Клуба Гачана биће Славко Гојковић, предсједник скупштине овог удружења.

Поред руководства и чланова Клуба Гачана, слави светог Петра Зимоњића присуствовали су предсједник Удружења Љубињаца академик Милован Пецељ, потпредсједник Клуба Билећана Борислав Кркелић, као и предсједник Савеза Срба из Црне Горе Жељко Чуровић.

Трифко Ћоровић