Српско удружење Ћирилица из Требиња је на празник Сретења Господњег гостовало у Херцег Новом, на обиљежавању крсне славе тамошњег Српског Сокола.
Пуна сала чланова друштва свих генерација свједочила је о томе колико је оно значајно за становнике овог приморског братског нам града. Свечаности је присуствовао и конзул Србије у Херцег Новом Слободан Бајић.
Осим ломљења крсног хљеба и молитве за успјешан даљи рад друштва, у њиховим просторијама, које се налазе у порти Цркве Св. Николе, представљене су књиге: Српски Соко: прилози за историју соколства књига друга, као и Управна тијела Топаљске (херцегновске) општине (1718-1944) аутора Горана Комара и Небојше Раша.
У првој књизи налазимо занимљиве текстове о историји Соколства аутора Јевђе А. Јевђевића, старјешине Савеза Српски Соко, Лазе Поповића, Саше Недељковића, Здравка Шакотића, Радета Ратковића. Херцеговцима би, свакако, били занимљиви текстови који говоре о развоју Соколства у требињској области, на селима Оровцу и Коњском, који су уврштени у овај зборник.
Читалачкој публици се са два текста обратио и уредник, старјешина Српског Сокола Херцег Нови, Небојша Рашо. Он је својим радом Српски Соко Херцег Нови демантовао неистине које пласирају појединци, да у називу првог соколског друштва у Херцег Новом није било придјева „српски“ , поткрјепљујући то архивском грађом.
Књига Управна тијела Топаљске (херцегновске) општине (1718-1944) је настајала у временском периоду дужем од двије деценије. По ријечима господина Комара који је говорио о књизи, било је битно допријети до докумената из различитих архива и њима потврдити да је настанак општине везан за 1718. годину, а не, као што се тврдило након Другог свјетског рата, за другу половину деветнаестог вијека. Тај настанак је везан за најмлађу општину у Боки под патронатом Млетачке републике, Топаљску општину, која представља историјско језгро општине Херцег Нови. Подаци указују на то да је оснивању Топаљске општине допринео велики број жртава ове области у Другом морејском рату (1715-1718). Представљени су капетани (начелници) општине у периоду 1718-1944. године, њих деведесет двојица.
За нас је посебно значајан податак да је међу комунитадима било њих поријеклом из источне Херцеговине од којих су неки били веома значајни, као на примјер Симо Милутиновић Томашевић Магазиновић,први капетан у историји Топаљске општине, поријеклом из села Сливнице у требињској Површи, што Херцеговце смјешта међу утемељиваче општине Херцег Нови.
Желимо да посебно истакнемо податак да је општина своје службене књиге водила искључиво на српском језику и ћирилицом, иако је то изискивало велике трошкове. Наиме, преводе на италијански су морали плаћати додатно. То нас наводи да се запитамо ко нам даје право да тековине својих предака одбацујемо не размишљајући о привилегији посједовања сопственог, и то не било каквог већ савршеног писма,коју су нам обезбиједили борбом и жртвама?
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
