• Први натпис који овдје пружам лежи у територијалном опсегу Старе Херцеговине у Броћанцу Јаничића, селу које данас припада државној територији Црне Горе.

Овај натпис поменуо сам у прилогу никшићком часопису „Слово“ маја 2011. године (бр. 31-32, стр. 209, 213). Том приликом, усљед недостатка времена, пружено је само име покојника: Прибил Петковић. Каснијим детаљним увидима натпис је до краја растумачен. Помињао га је Шефик Бешлагић који није покушао читање.

И овај средњевјековни натпис који би се могао смјестити у 15. вијек, један је од нових са подручја Старе Херцеговине. У последњих неколико година уочио сам прегршт нових натписа у свим дјеловима ове области па је на тај начин могуће формирати другачију од постојеће представу о писмености наших средњевјековних предака који су овдје живјели у вријеме владарске куће рудинских кнезова Косача. Број херцеговачких натписа насталих током средњег вијека биће много већи него што се мислило.

Натпис је уклесан на великом стећку-плочи који лежи усамљен, западно од порте средњевјековног и данашњег гробља са црквицом Св. Јеванђелисте Луке (димензија стећка: 1,90 /W/ х 2,5 м /S/). Почиње знаком крста у горњем лијевом дијелу натписа и југозападног угла стећка. Он носи поруку о лицима која је овдје сахрањена: Прибилу Петковићу и његовој „кућници“ Мари. Натписно поље је изразито неправилног облика и уз десну ивицу натписа је интензивном корозијом формиран дубоки коси ров (NW-SE) веома разрованог и избјељеног дна које пружа контраст сивоћи стећка. И у рову се мјестимично уочавају дјелови слова која су каткад продубљена корозивним процесом. Слива су упадљиво неједнаке величине, од 2 до 12 цм.

Познато је да Петковића нема у Броћанцу и овакво се презиме не памти. Но, сходно обичају оног времена, да се формирају патронимикони, могуће је да је овдје у питању син Петка. Ипак, у случајевима када се у околним мјестима стабилно налазе презимена пронађена на споменицима средњега вијека, није згорег указати на њихова древна пребивалишта. Може се рећи да су Петковићи старо становништво Требиња, да се везују уз Горицу и да се укопавају код Ђурђеве цркве. Такође, Петковића има у Ђеновићима код Херцег Новог гдје су се истицали као капетани и православни свештеници, а укопавали се код старе цркве Св. Стефана у старим Ђеновићима (Ђенојевићима). Црква у Броћанцу је новије градње, посвећена Св. Jеванђелисти Луки, а саградили су је Јаничићи 1920. године. Иконостас је начињен сљедеће године. Са ктиторског натписа на црквици читамо: „У ИМЕ БОГА ХРАМ СВ. АПОСТОЛУ И ЕВАНГ. ЛУКИ ПОДИГОШЕ БРАСТВО ЈАНИЧИЋИ. У БРОЋАНЦУ 1920.“

У порти, западно од црквице лежи некропола стећака подигнута на гробној гомили у којој се истичу два украшена сандука са постољима. Недалеко црквице, у Ошљем Долу, лежи још једна некропола стећака типа плоча на којима нисам уочио старије натписе.

+А СЕ ЛЕЖН РАБЬ БОЖН
ПРНБНЛЬ ПЕТКОВНЋЬ
С КУЋNНЦОМЬ
С МАРОМЬ ДА Е
УЧЕМ
КЛЕТЬ И ПРО
КЛЕТЬ ТКО [ОДО]ВЛЕ [MН?]
Т[ѣ]ЛО ПОЋЕ [ОД ВА]СЬ ПРѣВАЛНТН
Ѣ СЬ КА
+А ТУ ЛЕЖИ РАБ БОЖЈИ ПРИБИЛ ПЕТКОВИЋ С КУЋНИЦОМ МАРОМ. У ЧЕМ ДА ЈЕ КЛЕТ И ПРОКЛЕТ ТКО ОДОВЛЕ ТЈЕЛО ПОЂЕ ОД ВАС ПРЕВАЛИТИ…

Име покојника: ПРИБИЛ изведено je са лигатуром ИЛЬ на завршетку.

Стиче се утисак да је клесар уочио оштећење или разлику у квалитету материјала по средини сјеверне ивице стећка у којој је отпочео са клесањем. Све до краја седмог реда клесао је лијево од данашњег рова да би онда прешао ка средини плоче и почео скраћивати ријечи. Сјеверна страна стећка украшена је низом великих уклесаних крстова. Поред ове јасне поруке дубоки и пространи корозивни ров уништио је девети ред натписа у којем се јасно виде три последња слова која би могла представљати завршетак ријечи (сЬка).

У православном гробљу билећког села Фатница, у западном, рубном дијелу гробља, лежи средњевјековни споменик типа дебеле плоче са ћириличним натписом у њезином западном, надглавном дијелу. Ово је једини сачувани стећак у порти. Натпис је клесан невјешто, словима различте величине и на изразито неравној подлози.

Плоча носи и грубо урезану представу човјека који у десној руци држи дугачки мач оборен надоље, а у лијевој руци копље са великим вршком. Његова оружја су у односу на тијело предимензионирана. Међутим, у западном, надглавном дијелу стећка, почевши од вршка копља, пружа се четвороредни ћирилични натпис, изузетно тежак за уочавање, па и читање, који изгледа овако:
1,70 х 1,14 х 0,48 м

А СЕ ЛЕЖИ
РАДИЧ ВУ
КМАНОВИ
ЋЬ

Натпис је, тачно га прочитавши, објавио М. Вего. Овдје је пружен тачно онако како је уклесан и према тренутном стању. Може се предпоставити да је натпис у међувремену трпио одређена оштећења, као што је горњи дио десне окомите линије слова „И“ – последњег знака првог реда натписа. Натпис сам пажљиво маркирао и том приликом уочене су одређене разлике у односу на цртеж-снимак уваженог Вега. Вего је уочио да је широко слово „Ч“ урезано у форми латиничног U са широком апертуром, везано за слово „Е“ у првом реду. Међутим и прво „Е“ првог реда је везано са сусједним словом „Л“. Крупнији превид учињен је код слова „Ћ“ као предпоследњег знака натписа. Вегу се, наиме, учинило да једна кратка и свакако недовршена линија при дну окомите гредице слова представља његову десну ножицу. То, међутим, није случај, већ је слово напросто окренуто наглавачке.

Натпис је иначе позициониран наопако у односу на представу човјека са мачем и копљем.

аутор: др Горан Комар