Category

Американац, потомак досељеника из српске Херцеговине, Мичел Пејџ (Михајло Пејић), добитник највиших националних признања САД за заслуге у Другом светском рату, због исказане храбрости постао је инспирација за лик маринца из серије чувених акционих фигурица Џи.Ај. Џо (Г.И. Гое...

  Година је 1980. и нека. Требињска болница  – операциона сала. Атмосфера нешто напетија,  чак са дозом неизвјесности, али и очекивања.  Пацијент,  ђед од осамдесет година, са дугачким усуканим брковима, лежи на операционом столу. Отечена и модра  лијева потк...

По запису тадашњег јеромонаха Леонтија Нинковића писаног у манастиру Добрићево 25. октобра 1899. године, а објављеног у листу за цркву и школу „Просвјета“ у двоброју за јануар и фебруар  1900. године, чије је уредништво било на Цетињу, можемо сагледати какво је било ста...

После ослобођења и уједињења 1918. у Орашцу, селу у околини Дубровника на власти су остали исти људи као под Аустријом. У допису из Орашца у дубровачком листу „Рад” 1920. наводи се:  „Да је бивши режим штитио и бранио своје скутоноше, то је опће познато. Помоћу сличних елеменат...

У своју прву, дуго жељену, посету престоној Бањалуци путовала  сам преко Хрватске, хоћу рећи Европске Уније. Ах, не! Нема никаквог сјаја тамо преко. Засија тек тробојка на мосту који нас уводи у Републику Српску! Испод моста сијају речи на тробојци: „Кад се војска на...

У документу Земаљске комисије (БиХ) за истраживање ратних злочина окупатора и њихових помагача у који сам имао непосредан увид, директно се говори о убиству Анђелка Вучића, заправо прве забележене жртве геноцида НДХ у бугојанском крају. Хроничар Мићић открива један важан де...

Kао учесник пјесничке манифестације Тара без граница са осталим пјесницима сам крајем љета посјетио манастир на Заграђу испод старог Соко града који се уздиже изнад ушћа Пиве и Таре, односно изнад мјеста гдје настаје ријека Дрина. Прелијеп је осјећај када се нађете на Заг...

На позив Српкиња 1919. окупила су се женска друштва у Београду, да оснују Народни савез жена Србкиња, Словенки и Хрватица. На обали их је дочекао разрушени мост. Превезли су се бродом. На пристаништу су их дочекале жене и љубиле се са њима као са рођенима. На седници конг...

  Ономад сам, као некад давно, Отишао сјетан на старо збориште. Све ми бјеше пусто и ледено равно, Скинуло је маске наше позориште. Чекао сам аутобус „Авенија кружно“ Из кога си излазила вечери сваке, Стајање у мјесту бијаше ми ружно Па сам кренух даље низ знане со...

Када се у Мостар враћам А нема ко да ме сретне Ја кажем ту је Шантић Гледа ме из чемпреса Са крста рањенога Од гелера и граната. Ко прољеће он тад слијеће И грли ме као брата. Распукле шипке благајске И смокве љубичасте У рукама ми доноси Дојене усахлом Радобољом. П...

  Пише: Огњен Кандић Мало је личности у нашој историји који су се тако дубоко увријежили и укотвили у колективну свијест и душу народа, као што је то случај са Алексом Шантићем. Мало је таквих, попут њега, које на извјестан начин, већина нас доживљава некако блиским, својим,...

Прије 100 година умро је велики српски пјесник Алекса Шантић. Портал Слободна Херцеговина доноси текст из књиге Јосипа Лешића, „Роман о пјеснику“ који описује Мостар на дан сахране Алексе Шантића    Чим се сазнало за пјесникову смрт, иако је било рано ј...