• У оквиру свечаности „Нови видици”, које се организују у част Дана општине Херцег Нови представљена је нова књига др Горана Комара „ПРВА КЊИГА ТОПАЉСКЕ ОПШТИНЕ – Темељна акта“, у издању Друштва за архиве и повјесницу херцегновску и Задужбине „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња.

Књига је настала као плод нових истраживања и ауторовог познавања историје краја 16. и 17. вијека коју је посебно сагледао кроз документа Архива Херцег Новог, Венеције, Котора, Дубровника, топаљске комунитади, манастира Савина и ХАЗУ.

О књизи су у име издавача говорили публициста Небојша Рашо и Мила Тројановић Гашић, као и Стеван Катић предсједник општине Херцег Нови.

Тројановић-Гашић: Примарни циљ је очување српске културне баштине

Мила Тројановић -Гашић је преДставила  рад Задужбине „Кнез Мирослав Хумски“ која је покренута у Требињу 2017. године као удружење грађана, ентузијазмом, неколико познаника, заљубљеника у историју Срба, старе књиге и споменике.

– Главни задатак Задужбине јесте прикупљање и објављивање архивске грађе: писама, правних докумената, српске културне баштине, односно прикупљање у обљављивање писаних споменика, у било којој форми, који свједоче о српском присуству и српској писмености кроз вијекове на овим просторима. Један од најактивнијих чланова Задужбине је др Горан Комар који је и овим новим насловом потврдио своју продуктивност. Комар је у овој књизи сачинио и сакупио правна документа: молбе, жалбе, тужбе, забране, наредбе, потврде, овлаштења, увјерења Топаљске општине. Књига није занимљива само историчарима језика и писма или опште историје, већ и историчарима права. Документа сакупљена у овој књизи сачувала су и имена многих актера политичког живота општине, податке о посебном положају општине притиснуте са свих страна, од Дубровника, Турске царевине па и Црне Горе –  рекла је Тројановић-Гашић.

Она је нагласила да је Горан Комар као приређивач докуменат стигао и до ХАЗУ у којој су књиге у Загребу доспјеле преко Ивана Кукуљевића Сакцинског који их је однио са Топле.

Рашо: Постојао је и жал за Млетачком Републиком

Представљајући 76. по реду књигу, које је објавило са суизадвачима „Друштво уза архиве и повјеснуицу Херцегновску публициста Небојша Рашо нагласио је да се драгоцјеном архивском грађом у овој књизи склапа мозаик наше историје.

– Ова књига Горана Комара пружа нам увид у историјски ход Топаљске односно херцегновске општине за владавине млетачког лава на овим просторима од 1687. до 1797. године. Зато не чуди што су те 1797. године многи становници Топаљске комуникади дочекали су пад Венеције као својеврсни трагични догађај, јер им је ипак пружала неку грађанску сигурност –казао је Рашо.

Он је нагласио да није било Топаљске комуникади можда не би било велике савинске цркве, не било успона новског поморства, новског задужбинарства од Сима Милутиновог Магазиновића до Мирка Комненовића.

– Ова књига Горана Комара представља непроцјењиво благо, посебно у времену фаслификата, присутним данас више него ранијих година.  Свакодневно политичари, и медији износе фаслификате који имају намјеру да створе неку нову представу о Црној Гори, потребну њиховим политичким циљевима. У књизи су приказана најзначајнија документа из периода функционисања општине као и неколико докумената из архива ХАЗУ у Загребу. Ова документа доста нам говоре о функционисању Топаљске комунитади, о социјалним приликама, али највише говоре о борби за очување вјере и отпору унији и настојањима да се добије епископ – закључио је Небојша Рашо.

Катић: Задивљени смо прецима који су очували своје писмо и вјеру

Предсједник општине Херцег Нови Стеван Катић да је локална самоуправа са задовољством на конкурсу за издавачку дјелатност подржаобјављивање ове књиге, а њену промоцију сасвим прикладно и заслужено сврстао у дио програма градског празника. Катић је истакао да је аутор направио велику услугу за локалну самоуправу, јер је је обрадио и сабрао на једном мјесту све оне податке које говоре о томе зашто Топаљска комунита заслужује да се слави као изузетно постигнуће, симбол снаге и упорности и побједе локалног становништва у борби за очување сопственог идентитета.

– У тренутку кад је овај град био под Млетачком управом, локално становништво издејстовало је право на званичну употребу сопственог језика и ћириличног писма, духовну аутономију и аутономију у управи, што представља достигнуће вриједно дивљења. Надам се да ће овај наслов како му и име каже бити тек прва књига у низу дијела која ће бити посвећена овој, за Боку и за Херцег Нови изузетно важној одредници – казао је Катић.

Комар: Свједочанство о ратном ходу српског народа Херцеговине и Боке у Морејским ратовима

У излагању о наслову своје нове књиге Горан Комар љекар по занимању, а историчар и истраживач по вокацији, нагласио је да је након објављивања обимне збирке староћириличних докумената Боке, у којем је у највећем дијелу обухваћена различита архивска грађа Новог Сада, пришао објављивању превода темељне документације Топаљске комунитади историјског језгра општине Херцег Нови.

– Ова књига садржи преписе ћирилицом (старом ћирилском ортографијом, махом уредним рукописом представки млетачким властима које у највећој мјери илуструју политички и правни положај Топаљске општине, тешкоће са којима се народ овог краја сусретао и, такође његова темељна хтијења и тежње. Ова књига, као ни једна друга у колекцији општинских књига (Топаљска комуникади), одржава социјалне и економске прилике житељства Драчевице сабраног у Топаљској општини, али садржи и аутентичне евалуације ратног хода српског народа Херцеговине и Боке кроз два млетачко –турског рата позната као Морејски ратови. Такође, и најважније политичке погледе на статус Општине и српске православне митрополије укинуте 1722 године. Топаљска општина са својим савинским манастиром појављује се као предњачећи чинилац у настојањима православних Далматинаца и Бокеља ка поновној успостави ове епископске катедре. Ваља увијек имати у виду да су састављачи ових представки директни учесници и усељеници у новски дио Боке у Првом Морејском рату, или њихови први наследници. Књиге Топаљске комуникади штампане од стране државе представљају потраживања општине и финансије – казао је Комар и у свом излагању.

Он је апострофирао породице из Требиња, Љубомира, Зубаца и Попова и њихове заслуге за развог Драчевице, односно касније Топаљске општине.

Током промоције Горан Комар је истакао да му је као приређивачу ове књиге током 2013. године пошло за руком да уз помоћ и средстава Топаљске црквене општине прибави фотографије важних књига које припадају Комуникади, а које се чувају у Архиву Хрватске Академије.

Здравко Шакотић