• Генијални Србин из Лике, краљ струје, проналазач, без ког би данашња технологија била немогућа, и неутјешни голубар Никола Тесла умро је, формално, на православни Божић 1943. године, али знаци његове бесмртности су свуда око нас.

Тесла се 16. маја 1888. године, у 31. години живота, нашао пред члановима Америчког удружења електротехничара на Универзитету Колумбија. На катедри испред њега биле су забиљешке, хитро исписане претходну ноћ, за предавање под називом „Нови систем мотора и трансформатора наизмјеничне струје“.

Осим биљешки, на столу је стајала мала машина која је неколико тренутака касније промијенила начин на који се може производити и користити електрична енергија.

Тесла је пред запањеним америчким колегама притиснуо прекидач. Мали мотор се упалио и почела је нова технолошка ера.

Генијални Србин из Лике убрзо је постао један од најпознатијих људи на свијету. Открио је да гасови као што су аргон и неон, када се изложе високофреквентним таласима, почињу да сијају.

Комад метала постављен близу „свитка“ дошао би до усијања захваљујући искључиво електричним вибрацијама. Тај процес се и данас користи за загријавање и обликовање метала.

Жицу из „свитка“ Тесла је развео по плафону лабораторије. Он је стао у центар држећи вакумирану цијев у руци. Када је струја укључена, цијев је јарко засијала. „Био је то први доказ да се енергија може преносити без жичаних веза“, рекао је Тесла.

Период од 1891. до 1893. године био је један од најплодоноснијих у његовом животу. У посљедњој години тог периода открио је бежични систем преноса, који ће касније постати познат као – радио.

Својим осцилаторима он је први успио да произведе струју високе учесталости напона од више милиона волти. То је омогућило развој нових области технике.

Тесла: Све што чујем – видим!
Никола Тесла рођен је у поноћ, између 9. и 10. јула 1856. године у Смиљану код Госпића, у тадашњој Аустроугарској.

Отац Милутин био је православни свештеник и заслужан је што је његов син од малих ногу развијао своје менталне способности путем разних занимљивих игара, као што су погађање туђих мисли, откривање недостатака неког облика или израза, понављање дугих реченица или рачунање напамет.

Сам Тесла увијек је истицао да је свој изумитељски дар наслиједио од мајке Ђуке, за коју је говорио да је била изузетно интелигентна особа, иако нешколована. Отуда потиче Теслино дубоко увјерење да су жене сасвим равноправне са мушкарцима.

„У генерацијама које слиједе, тај капацитет ће се проширити и просјечна жена биће толико добро образована као и просјечан мушкарац, а потом и боље. Жене ће игнорисати прошлост и изненадити цивилизацију својим прогресом“, говорио је Тесла.

Никола Тесла једва је преживио дјетињство. Љекари су дизали руке од њега најмање три пута јер су вјеровали да су његове болести неизљечиве.

Неколико пута се давио, једном је могао бити жив скуван у великом котлу са кључалим млијеком, за длаку је побјегао дивљим свињама, мало је недостајало да изгори, а једном је читаву ноћ провео затрпан у некој старој гробници…

Тесла је патио од чудне болести која је узроковала појаву слика, често праћених снажним бљесцима свјетлости. Слике су биле стварне и нису потицале из дјечакове маште.

Када би му рекли име неког предмета, он би га одмах веома живо видио у својој визији, толико живо да није могао да разабере да ли је оно што види опипљиво или није.

Захваљујући овој чудној особини и вјежбањем, Тесла је развио способност лаке визуелизације. Нису му били потребни цртежи, модели и експерименти. Могао је све да „наслика“ у својој глави, и то потпуно реално.

Тесла је завршио основну школу, а мало потом се тешко разболио и нико није вјеровао да ће преживјети. У дјетињству му је отац забрањивао да чита књиге из библиотеке јер се плашио да ће дјечак упропастити вид, али за вријеме болести добио је прилику да чита комплетна дјела Марка Твена, свог омиљеног писца.

Имао је обичај да не престаје да чита док сасвим не заврши сва дјела писца којег је ишчитавао. Та упорност, која му је касније помагала у раду на изумима, потрајала је све док није налетио на Волтерова дјела.

„На мој ужас, открио сам скоро 1.000 огромних књига са ситно штампаним словима, које је Волтер написао док је пио 72 шоље црне кафе на дан! Морао сам све да прочитам, али када је било готово, осјетио сам огромно олакшање и рекао сам: Никад вишеж!“, објаснио је геније из Смиљана.

Током похађања гимназије Тесла је оболио од колере! Отац му је обећао да више неће инсистирати на томе да постане свештеник, те да ће га пустити да учи за инжењера уколико оздрави. „Подигао сам се као Лазар!“, причао је послије Тесла.

Тако се уписао на Технички универзитет у Грацу, да би касније наставио школовање на универзитету у Прагу.

Како је Едисон изгубио „струјни рат“ са балканским генијем
Теслина наизмјенична струја која је промијенила лице човјечанства изазвала је прави „струјни рат“ у САД са Томасом Едисоном, чувеним проналазачем и, до појаве Николе Тесле, неприкосновеним власником највећих патената.

Креативна тврдоглавост високог и монашки упорног Србина, као и Едисонова љубомора, изазивали су сталне спорове.

Едисон се противио смртној казни, али је, покушавајући да заустави Теслину наизмјеничну струју и да покаже да је опаснија од једносмјерне, израдио, са својим људима, прву електричну столицу у Њујорку.

Када је столица први пут коришћена, техничари су лоше процијенили напон потребан за убијање затвореника Вилијама Кемлера. Први удар струје 6. августа 1890. године није био довољан да затвореник умре, али га је тешко повриједио.

Процедура је поновљена, а присутни репортер описао је цијели догађај као „одвратан спектакл, много гори од вјешања“. Међутим, сви ти инциденти нису наудили Теслиној „струјној слави“.

Едисон је лично руководио и над неколико погубљења животиња, углавном мачака и паса луталица, да би показао штампи да је систем једносмјерне струје безбједнији од система наизмјеничне струје. Његов апсурдни низ погубљења животиња достигао је врхунац у погубљењу тада познате слонице Топси.

И упркос свему томе, Едисон није одустајао и понудио је Тесли да за кратко вријеме поправи неку бродску централу, нудећи велики новац за то доба. Био је увјерен да је брза оправка нереална.

Међутим, када је Тесла обавио посао и дошао по новац, Едисон му је рекао да је ријеч о „америчкој шали“ и понудио му повишицу на послу. Тесла је одбио већу плату, дао отказ и отишао да копа канале.

Спор са Едисоном и одлазак у копаче, међутим, трајао је кратко. У Њујорку се прочуло да је стигао млади геније са Балкана и Тесла је добио понуду да сачини нови план уличне расвјете.

„Религија и филозофија уче да човјек може постати Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам, луђе је, веће и немогућније – шта учинити да се у свемиру сваки човјек роди као Христ, Буда и Заратустра“, објаснио је Тесла своју радну филозофију.

Кобна голубица и „чаробни“ број три
Тесла је био опсједнут бројем три, као и свим бројевима који су дјељиви са три. Морао је три пута заредом опрати руке или исто толико пута обићи зграду прије него што уђе у њу. Многи су те његове „ритуале“ повезивали са опсесивно-компулзивним понашањем.

То није био једини необични фетиш краља струје. Његови пријатељи и они који су имали прилику да се затекну у ресторанима које је посјећивао, свједоче да би, прије него што залогај принесе устима, обавезно израчунавао његову запремину, јер у супротном не би осјећао никакво задовољство у јелу.

Рачунао је чак и запремину шољице кафе и тањира супе. Кажу да је због свега тога углавном волио да једе сам.

Осјећао је велику одбојност према женским минђушама, нарочито бисерним, па је избјегавао било какву конверзацију са дамама које су их носиле.

На једној од вечера пријатељи су га упознали са веома занимљивом и лијепом госпођицом из високог друштва, али је он једва успијевао да успостави комуникацију са њом и упорно је избјегавао да је погледа, управо због бисера које је имала на себи.

Тесла је одувијек имао изоштрена чула и тврдио је да може чути грмљавину на удаљености од 880 километара. Међутим, оно што му се догодило током рада у Будимпешти било је неупоредиво са било чим, а љекари су, у недостатку бољег назива, то стање дефинисали као „слом живаца“.

Могао је да чује куцање ручног сата, који се налазио три собе даље од његове, док је лагано слетање муве на сто у његовој глави изазивало огромну буку.

Звук локомотиве, удаљене тридесетак километара у његовом тијелу изазивао је велики бол.

Голубови су били Теслина љубав. Сваког дана је одлазио у парк да их нахрани, а рањене и болесне односио је у свој апартман, па су се многи гости хотела жалили на буку и смрад.

Једна голубица заузела је посебно мјесто у његовом срцу – њу је волио као ниједно друго биће, бринуо се о њој и истицао да док год је има – његов живот има сврху.

Наставио је да се брине о њој и када се разбољела, а њена смрт га је дубоко погодила. „Док год сам је имао, постојала је сврха у мом животу“, говорио је већ стари и усамљени Тесла.

Струја за сто хиљада сијалица
Никола Тесла је један од највећих умова у историји свјетске науке, посебно електротехнике, творац „новог техничког поретка“, чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људске цивилизације у 20. вијеку.

Пронашао је обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор. Открио је феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника, без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије.

Тесла је пионир и радио-технике, бежичне телеграфије, радара… Његов полифазни систем наизмјеничне струје показао је вриједност на првој хидроцентрали на слаповима Нијагаре.

Патентирао је стотине проналазака у области наизмјеничне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену.

Поводом стогодишњице његовог рођења 1956. године, јединица за мјерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.

Тесла је осмислио први даљински управљач на свијету, и то за контролу малог брода. Приказао га је 1898. године, али људи нису схватили вриједност изума у том тренутку.

Осмислио је прву хидроцентралу на свијету. Подигнута је на Нијагариним водопадима још 1896. године и производила је струју за Њујорк.

Године 1893. на једној изложби искористио је генератор од 1.000 коњских снага за производњу струје за 100.000 сијалица.

Тесла је вјеровао да његов револуционарни торањ може да цијели свијет снабдијева бесплатном електричном енергијом. Међутим, торањ није завршен и сасвим је уништен 1917. године, а тачни нацрти за овај пројекат још нису пронађени.

Геније из Лике имао је планове за тајно и врло моћно оружје. Постоје докази да је америчка војска покушала да га направи, али сви документи су нестали и никада нису пронађени.

Регистровао је више од 250 патената. Међу њима су свјећице, радио, Теслин трансформатор и многи други.

Тврдио је да је измислио зрак смрти, који је могао да шаље таласе честица кроз ваздух, толико снажне да би биле у стању да униште налет десет хиљада непријатељских авиона, када би на њих били испаљени са удаљености од 320 километара.

По Тесли је названа мала планета /или астероид/ „2244 Тесла“, а и кратер на Мјесецу добио је име по великом изумитељу српског поријекла.

ФБИ прегледао заоставштину, па тек онда породица

Као и други људи који су имали идеје и знање које је превазилазило вријеме у којем су живјели, Тесла је умро у сиромаштву у дубокој старости /у 86. години/. Два дана касније све његове ствари, па и непроцјењиве нацрте, заплијенила је Влада САД.

Тадашњи градоначелник Њујорка Фјорело ла Гардија прочитао је опроштајни говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац, а хрватски виолиниста Златко Балоковић и хор „Слован“ извели су на сахрани српску патриотску пјесму „Тамо далеко“, по изричитој Теслиној жељи.

Опијело по православном обреду служено је у катедрали Светог Јована Богослова.

Брига о Теслиној имовини, према судској одлуци америчких власти из јануара 1943. године, припала је Сави Косановићу, сину Теслине најмлађе сестре Марице. Сава је прије свог одласка у Лондон платио све рачуне који су се односили на чување ујакових ствари и његовог посмртног пепела.

Сава је једном дошао да види Теслину заоставштину, а запослени у хотелу „Њујоркер“, у којем је Тесла провео посљедње године живота, рекли су му да су људи из Еф-Би-Аја /ФБИ/ дошли једне ноћи и израдили мноштво снимака научникових ствари.

Тај детаљ до данас се узима као потврда тврдњи да су власти САД годинама развијале неке типове опружја користећи Теслине идеје и нацрте.

Теслина заоставштина запакована је у 60 различитих пакета и бродом жСрбијаж упловила у ријечку луку у јулу 1951. године. Након тога, возом је пребачена у Београд, гдје је смјештена на Електротехнички факултет, да би 1952. године била пренесена у Генчићеву вилу у тадашњу Улицу Пролетерских бригада 51.

У почетку бјеше енергија, па материја
Тесла је тврдио да новац не представља вриједност какву му је човјек намијенио, па је сав новац улагао у изуме.

Говорио је да ће расе и народи доћи и проћи, али да човјек остаје и да је у томе дубока разлика између појединца и цјелине.

Познанике је узнемиравао тврдњом да је забиљежио импулсе из свемира непознатог поријекла у правилним интервалима. „Можда нам они одавно шаљу поруке којих ми нисмо свјесни“, причао је геније из Лике.

Тесла је својевремено пророчки рекао да је енергија „кључни проблем будућности и питање живота или смрти“, што се данас свакодневно потврђује у односима држава и ратовима који константно трају.

Мада су га сматрали научником и изумитељем, Тесла је рекао да се „не бави прорицањем, да није гатара, али ни изумитељ“.

„Ја откривам принципе који постоје. Најприје је била енергија, потом материја. Мој мозак је само пријемник. У свемиру постоји неко језгро из којег црпимо знање, снагу, инспирацију. Нисам продро у тајне тог језгра, али знам да оно постоји“, рекао је Тесла.

Чувени амерички финансијер и банкар Џи Пи Морган рекао је својевремено: „Тесла обећава чуда – да ће слике и гласови путовати ваздухом без жица?! Да ли је он лудак или преварант?“.

Данас у ери интернета, паметних телефона и других мобилних уређаја Морганово питање изазива смијех, а савременици биљеже Теслину изјаву, која би се могла узети као /неформални/ одговор: „Ја сам се само играо“.

Да нико не би повјеровао у његов вјечни одлазак, Тесла је дао још једну пророчку изјаву, која није заостајала за тврдњама о бежичним преносима тона и слике, који су изазивали невјерицу:

„Запамтите: ниједан човјек који је постојао није умро. Претворио се у Свјетлост и као такав постоји и даље“.

Извор: Срна