• Пеко и Бора Сикимић из Љубиња већ 65 година дијеле, како кажу, и добро и зло, а памте само оно лијепо.

Радо су нам испричали како су се упознали и како су толике године очували складан брак и љубав.

– Само једном ми је рекла „хоћу“, и то када сам је питао хоће ли поћи за мене. Послије тога увијек је било „нећу“ – кроз смијех се Пеко присјећа првих реченица које су размијенили.
Видјели су се на једном сијелу и одмах су једно другом запали за око. Али, нису се одмах „узели“, већ су се прво „гледали“.
– Имала је она момака и прије, али када је видјела мене с брковима, одмах је друге заборавила – говори Пеко.
Бака Бора наводи да су на селима прије све породице биле бројне и невјестама није било нимало лако.

– Данас је то другачије. Живе сами муж и жена, и тако је можда и најбоље. Али, опет, прије су сви живјели заједно, а бракови су дуже трајали. Данас се одвоје па све пропадне – говори она.
Пеко у мају пуни 90, а Бора је у јануару напунила 86 година. Кажу да их рад, односно стална физичка активност, одржава виталним и у позним годинама.

– Треба само ходати. Ја и сада, гдје год да идем, идем пјешице. Сваки дан по четири километра пјешачим, и то у опанцима – каже Пеко.
Док су живјели на селу, Сикимић су се највише бавили стоком, а сада у граду имају башту, па се њоме, како кажу, помало забављају. Оставили смо ово двоје виталних стараца да уживају у свом дому, а они су нас испратили уз обећање да ће нас позвати и на прославу 70. годишњице брака.

Аваз/П.М.