• Један поглед на познате и мање познате глобалне изазове са којима се суочава појединац и друштво

ПИШЕ: ЈОВАН Н. ШИПОВАЦ

Помало мазохистички, експлоатишући непрестано ”благодети” информатичког доба које живимо, ”хранећи се” брзо и обилато доступним информацијама глобалних медија и ”слободне” интернет мреже, данашњи појединац и друштво постају својеврсни таоци технологије. Сукоби, ратови, тероризам, екстремизам и други глобални безбедносни изазови постају доминатна медијска порука коју уплашеном и већ уморном конзументу с једне стране преноси ”да нико није заштићен” те се он лако одриче елментарних људских права у корист државе зарад очувања сопствене безбедности, а с друге стране стављајући му у фокус страх од великог и неизбежног глобалног сукоба, исти на крају ”од дрвета не види шуму”.

Страхујући од неког терористе ИСИЛ-а који већ стиже и до Западног света или нуклераног рата који само што није почео, појединац, као статистички број масе потрошача, опхрван сопственим дневним проблемима, најмање размишља о стварном поретку ствари у свом животу и окружењу. Стога, загледан у ТВ, апсорбујући поруке медијски креираних дозађаја, изнова прави грешку дајући свој вредан глас (само у тренутку избора) старим или новим политичко-банкарским елитама. При томе, искрено верује да власти превасходно брину о његовој безбедности и вредно раде на таласу глобализације, а не види строги и непромењиви курс мултинационалних корпорација који је све друго, само не обећани бољитак, који се више ни у илузији не назире.

Нове вредности ”победника” или сумрак једне цивилизације

Највећи ризик данас: Белики јаз између богатих и сиромашних је безбедносни изазов који, улогом глобалних медија, свесно није у фокусу. Иако је одавно захватио целу планету, изражен је посебно у земљама које су доживеле промену система, државне идеологије, које су прошле транзицију, приватизацију и неравномеран развој, што је, мање више, карактеристика многих делова света попут Блиског Истока, Централне и југоисточне Азије, делова Африке и јужне Америке, Балкана… Иако то није нов, већ стари историјски изазов, данас више него икада, та диспропорција долази до изражаја стварјући глобалне последице… Несхватљиво је да је милијарда становника незапослена, да три милијарде људи живи дневно са са пар долара, да је неколико стотина најбогатијих појединаца “вредније” од 50% држава целог света, да 800 милона привилегованих и срећнијих људи експлоатише 85% ресурса планете, а да се 6,3 милијарде несретних бори око преосталих 15%, те да је сва моћ концентрисана на 20 најбогатијих држава света (Г20), односно њих 7 (Г7), тј. реално, највећим делом на једну најмоћнију….

Расподела само дела вишкова богатих решила би трајно проблем гладних…

Без обзира на реалан избор и могућности да у пракси буде другачији, немарност човека према околини је на жалост главна карактеристика односа према сопственом окружењу које се креће у широком дијапазону негативних активности, односно неактивности према земљи и природи. Необрађивање постојећих (иначе обрадивих) површина утиче да се сваке године повећава површина земље под пустињом (пустиње и неусловна земља чине 33% копна), што је прави апсурд, ако се зна да се сваке године повећава број становника, те да је због тога неопходно “отимати” земљу од пустиње, или од мора и повећавати и обрадиве површине и приходе како би се задовољиле потребе за храном. С једне стране непрекидан раст броја становништва а с друге стране континуирано смањивање обрадивих површина доводе својом негативном пропорционалношћу до огромног безбедносног ризика који је пред нама.

Непрекидни вапај земље за кишом! Или је у питању само небрига човека?

Загађење човекове околине одлагањем опасног отпада (прљаве технологије, хемијски, нуклеарни и други тешко разградиви материјали) има за последицу неупотребљиво земљиште смањујући тако обрадиве површине, а уједно и количине хране и воде потребне за основне потребе становништва. Људска немарност и однос (неоднос) према природи условили су и интензивне климатске промене , које последично због измењених услова производње, опет доводе до смањења количине хране и повећања безбедносних ризика. Видљивим испољавањем кроз природне катастрофе (земљотреси, цунамији, вулкани, поплаве и сл.) долази до повреда и губитака живота, не рачунајући огромна материјална разарања и економско слабљење погођених држава и подручја.

Климатске промене доводе до поплава библијских размера

Велике последице по безбедност и огромне економске штете изазивају миграције становништва и настанак избеглица, повећавајући тиме ризике од избијања зараза и епидемија, уз слабљење привредне а тиме и војне моћи држава које су погођене разним сукобима или временским непогодама, што доводи до пораста општег сиромаштва, раста корупције, организованог криминала итд. Проблем борбе за воду и плодно тле, уз описане последице које га прате, поред Блиског истока и Африке, посебно је наглашен у Централној Азији где на исто гранично и водом богато подручје претендује више суседних земаља.

Конвоји помоћи за избеглице: Да ли ће бити довољно хране за све

Ризик од последица Био-технолошке револуције је све присутнији. Оно што је постигнуто научним достигнућима у области биолошких, хемијских, технолошких и других наука годинама се примењује и додатно развија у војној индустрији са циљем производње супертајних и супермоћних оружја. Јавна је тајна да у великом броју постоје лабараторијски произведени вируси, чији је циљ да онеспособе непријатеља и умање способности противника, и да превентивно буду фактор одвраћања, или фактор наметања политике силе над изабраним народима и државама. Свет је уместо улагања у проналажење лекова и елиминацију многих болести чије је “бивствовање” на земљи у тоталној дисфункцији са достигнућима и применом науке у војној области, добио у “мираз” ХИВ, “птичији грип”, осиромашени уранијум и ко зна шта још. Лако је доћи до закључка колики безбедносни изазов и ризик за човечанство предстваља претња од “пуштања непознатог вируса” за који обичан човек нема лек (бар јавности познат), а од кога су природно најугроженије азијске и афричке земље са највећом популацијом.

Наркоманија као безбедносни изазов има буквално ефекат на целокупно друштво сличан разорном утицају атомске бомбе. Та “вештачка срећа”, је фактор угрожавања људске, националне али и глобалне безбедности. Најбоље ”резултате” постиже у „циљаним“ земљама где је “потребно смањити број популације” или утицати на разарање традиционалних вредности, као што је култ заједништва. Дрога директно утиче на смањење број чланова домаћинства, на породичне вредности, на окупљање и поштовање реда, уважавање државе и појединца, испољавање религије и др. што су осетљиви елементи у свим нестабилним земљама. Присутан је утицај ове ”индустрије тихе смрти” и на власти кроз трговину наркотицима – најопаснији вид организованог криминала уз тероризам и сепаратизам, што је огроман безбедносни ризик с којим се суочавају углавном владе слабијих земаља у поступку транзиције, које се налазе на главним коридорима за транспорт и дистрибуцију наркотика, пре свега у централној Азији, латинској Америци и југоисточној Европи.

Светска индустрија смрти као масовни али крајње ефикасан тихи убица

Набрајање безбедносних ризика завршићемо са ризиком разбијања и уништавања породице, односно умањењем њеног значаја, као основне ћелије сваког друштва. Живот без брака, без деце (или са минималним бројем), девијантна понашања (ЛГБТ) и др. представљају директно угрожавање и личне и националне безбедности, обзиром да уништавање породице и породичних вредности директно разбија и само друштво. Последица је: ”несретно промењено људско схватање и размишљање” а крајњи резулатат: “земља без народа”. Покушај разбијања породице, као традиционалног стуба друштвених односа посебно је изражен у југоисточној Европи и скоро целој Азији, што представља велики удар на начин живота појединца, његов идентитет и вредности, својствене и важне како за “затворену” Кину, “империјалну” Русију “ и „стари” Балкан, тако још више за традиционалне муслиманске државе широм света.

Савремена породица – свако је довољан самом себи

Показало се и да су Хакслијева и Орвелова предвиђања о разним психолошким оружјима која не убијају, о будућем клонирању људи, коришћењу информатичке револуције за контролу свих појединаца преко рачунара од стране “Великог брата”, била заиста маестрална. Колико год она тада далеко и морбидно изгледала, дочекала су да буду један од безбедносних изазова од кога свет данас оправдано стрепи. Да ни будућност неће изгледати много другачије указује најновија оперативна америчка војна доктрина за период 2020-2040 у којој се, како наводи Јелена Ларина:“Први пут званично говори да ће се чврсте конфронтације у будућности реализовати у непознатим околностима и на непознатом месту. При том ће се Армији одупирати непознати непријатељи који улазе у непознате коалиције. Од армије САД се тражи да по завршетку ратних дејстава носи основни терет у преобликовању живота и менталитета становништва земаља и региона који представљају актуелну или потенцијалну претњу америчкој изузетности, као и у реструктуризацији и успостављању држава на новој основи на тим територијама.”

Смртоносни вируси – пут до ”златне милијарде”

Највећа ”болест” савременог друштва и истовремно велики безбедносни ризик у времену пред нама, биће отуђеност човека. 21. век ће бити век трагања за сопственим идентитетом и вредностима. Више него икад до сада, иако би то технолошки прогрес требао и могао лако да избрише, појавиће се непремостиве разлике у друштву. Створиће се нова јединствена подела на МИ и ОНИ и она ће овог пута бити глобалана. Сукоб цивилизација ће прерасти у сукоб вредности. Национални, етнички, међурелигијски и конфесионални сукоби слиће су у сукоб обесправљене масе са глобализованом елитом. Битка за мисли и душе појединца је увелико почела, при чему ће се поред класичних средстава принуде и државног терора (који су напредовали у практичној примени) користити и специјалне врсте информационог и медијског рата с циљем пуне контроле и управљања глобалним друштвом. Зато, читајте поново поменуте Хакслија и Орвела али и Замјатина … и запитајте се како су скоро пре осам или девет деценија написали дела научне фантастике чији су делови постали наша свакодневница…. а при том су припадали различитим светским силама Запада и Истока које су и онда и данас водиле битку за глобалну доминацију, или боље речено, глобалну битку за доминацију над нашом свешћу…

Систем ХАРРП – или је у питању само пуно антена за бољи ТВ сигнал