• Не може ме нико убиједити да је за избор између културе и простаклука на нивоу нације довољан даљински управљач. Јер то о чему говорите је слобода воље, коју неки сагледaвају углавном као одраз демократије, а неки као дар од Бога.

Но, кад би све било по слободи воље, овај би свијет одавно дотакао дно, а није да му се не приближава. Постоје људи који, нажалост, нису на неким интелeктуалним висинама и којима интелектуалци требају помоћи усмјеравајући га на она поља која су удаљена од простаклука, а многима су непозната. Не мора то бити највећи степен елитистичке културе, и не треба.

Кажете да народ треба да тражи културу, а нпр. Ћирило и Методије су ишли међу народ, није народ њих тражио.

Друго, моје комшије на селу зими гледају ријалитије, али када почне било која емисија о пољопривреди, сељаку из било којих српских крајева, документарна емисија… даљински управљач се зауставља на том програму.

Дакле, слободу воље, ипак, неко може да контролише. У реду, ја ћу гледати два страна програма, али како наша култура контролише слободу воље ако гледам два СТРАНА програма.

Колико нас је написало за вријеме неких дана жалости: одличан програм. Није могуће да не бисте вољели и у срећнијим приликама да је такав.

Није ово никаква борба, јер смо унапријед поражени. Не мислим на културу! Култура је преживљавала захваљујући појединцима и много гора времена.

Закрчен је пут до оних због којих се култура ствара и којима би се требала наметнути, усадити, суптилно, ПОДВАЉУЈУЋИ интелекту осредњих висина, као што му својом програмском шемом и новцем подваљују власници приватних телевизија лажну реалност и осјећај да су они бољи, јер у тим емисијама траже доказ да од њих има неко гори.

Као родитељ према дјетету у пеленама, љекар према пацијенту, свештеник према невјернику… српски интелектуалац према човјеку који бјежи од стварности и душу своју храни простаклуком! Биће нам боље тек када сви будемо бољи.