• У ресторану хотела Орашац, у суботу 7. децембра 2024. године одржано је осмо завичајно вече Требињаца у Београду у организацији Удружења „Јован Дучић”.

Предсједник Удружења Жарко Ј. Ратковић је поздрављајући окупљене госте подсјетио да се Требињци у Београду окупљају скоро вијек и по, још од времена када је у српску престоницу закорачио Лука Ћеловић Требињац.

– Дуго година се Требињци нису формално окупљали у Београду, али то чине у континуитету од 2015. године. У ових десетак година од када је Удружење основано настојали смо да од заборава сачувамо значајне личности и датуме из историје српске Херцеговине и Требиња. Одржали смо седам академија, објавили седам књига, организовали велики број изложби подсјећајући на имена попут Луке Ћеловића Требињца, Јована Дучића, Нићифора Дучића, Луку Вукаловића и многе друге… а све са циљем како би младим генерацијама оставили поруку како треба чувати углед Требињаца и Херцеговаца који су оставили дубок траг у српском роду. Уосталом, нису други случајно Херцеговце описали као „Србе са ознаком квалитета”.

Поздраве из Требиња и Херцеговине донио је градоначелник Мирко Ћурић.

– Увијек ме инспирише како се без обзира на удаљеност Требињци окупљају и подржавају једни друге. Ваша посвећеност очувању идентитета и културе нашег града је непроцјењива и на томе вам искрено хвала. Удружење Требињаца „Јован Дучић“ не само да нас повезује већ подсјећа на нашу одговорност да чувамо и преносимо богатство наше баштине будућим генерацијама. Ваш рад и труд су примјер како љубав према завичају може створити мостове између људи и градова. Велико хвала свим члановима удружења на челу са предсједником Ратковићем, који улажу велике напоре да промовишу Требиње на најбољи могући начин широм свијета.

Ћурић је посебно поздравио и оправдано одсутног потпредсједника Удружења Рада С. Петровића „који је са свима осталим уложио велике напоре да удружење напредује”.

– Нека нас ово дружење инспирише да заједно наставимо градити везе које ће трајати. Хвала вам што чините наш град поносним и што дух Требиња одржавате живим у Београду – рекао је Ћурић.

Аутор бројних књига, од којих је посебно значајна монографија о требињској болници, др Вукашин Лугоња одржао је здравицу у којој је између осталога рекао.

– И лучоноше наше су прије борбе дизале чаше. Кољено витешко и Дучићева луча, светом земљом вјечно ће да кључа. Света земља до сунца сеже, кољеновиће за кољено веже. Од сунца примамо причест први, у себи носимо ону литру неподмитљиве крви. Од те ватре свјетлост прва помили, не да би имали него да би били. Вазда по сунцу сретно ходили, братску ријеч међу собом водили. Множили, па дјелили, наше претке пјесмом развеселили. А срцу је пјеват најмилије, ђе је рођен Свети Василије. Саборништва нек се броје, да чувамо што је своје. Живјели!

Требињци и пријатељи Требиња су са пажњом слушали народног гуслара Славка Алексића.

Вече је својим стиховима зачинио београдски стоматолог др Данило Васојевић, најмлађи почасни члан Развојне академије Срба. Потиче из породице која је српству подарила живог Обилића – Ивана Васојевића Јагуара. Његове пјесме су родољубиве, а једна се нашла и у школским читанкама.

– Српство је живо као кошница, а сигуран сам да му је Херцеговина матица. Ожењен сам из Херцеговине и то је част знајући све вас – рекао је Васојевић.

Он је казивао стихове пјесама „Кад зажелиш ти уз Дрину крени”, „У Мостару”, „Требињске зоре” и „Ген”.

Програм вечери је најавила још увијек актуелна мис БиХ Анђела Јоксимовић. Познаваоци фудбала памте њеног оца Игора као члана шампионске генерације Леотара из 2003. године, данас је директор школе фудбала Леостарс.

– Херцеговци су топли, дружељубиви и овдје се човјек осјећа као код куће. Веома је лијепо бити међу својима у великом граду. Бавећи се моделингом у прилици сам да путујем по свијету и настојим да у свакој прилици која ми се укаже поменем Требиње и Херцеговину.

За трпезом су се могли наћи и неки од производа из „Херцеговачке куће” која се октобра прошле године отворила у Макензијевој 44 на Врачару.

Директор за Србију Бајица Станковић је за портал Слободна Херцеговина рекао да је за кратко вријеме Херцеговачка кућа у Београду постала врло препознатљива.

– Велики допринос томе дали су наши људи који живе и раде у Београду. Херцеговачки производи су препознатљиви и цијењени због изузетног квалитета, било да је ријеч о винима, сиревима и осталим млијечним производима, меду, органској козметици… Посебан замајац нам је дао и велики број овдашњих туриста који су боравећи у Херцеговини научили да све оно најбоље што природа може да понуди могу пронаћи и овдје – рекао је Станковић.

Он је најавио да је у плану да у наредном периоду буде отворен још један такав објекат у блоку 44 на Новом Београду, као и у Новом Саду.

– Херцеговачка кућа омогућује нашим људима да по врло приступачним цијенама убудуће производе из завичаја не купују у великим количинама када се враћају са одмора, већ да су им они увијек доступни.

Да све протекне у најбољем реду побринули су се секретар Миливоје Мишо Рупић, предсједник младих Дејан Правица, Весна Вуковић, Сара Пјаца и остали чланови удружења.

Завичајном скупу Требињаца у Београду присуствовали су представници братских херцеговачких удружења из Новог Сада, Зрењанина, Вршца, као и београдских удружења Гачана, Калиновичана, Невесињаца, Љубињаца. Међу гостима су били и Љубиша Ђуровић, замјеник предсједника Општине Палилула, бивши народни посланик у скупштини Србије Дејан Стошић, чувени народни гуслар Бошко Вујачић, бизнисмен Далибор Џогаз, некадашњи директор фабрике алата Требиње Милан Грубач, као и многe јавне личности из друштвеног и политичког живота српске престонице.

За добру забаву и ове године се постарао Ђорђе Неста Арсовић са бендом.

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић

ћ