• Ове године, љета Господњег 2015.-ог, 9. августа, освештаће се храм посвећен Светом Георгију на локалитету Вјенчаца – средњовјековног града, изнад Невесиња.

Ексклузивно за Слободну Херцеговину
Пише: Велибор Шиповац

Када пишемо о историји Невесиња, углавном се почиње са првим поузданим податком из љетописа Пећке патријаршије, у коме је наведено да је Сава Немањић у Невесињу 1219. године поставио првог хумског епископа. У дубровачким изворима Невесиње се први пут помиње 1281. године. Жупско сједиште невесињске жупе и главни град био је Вјенчац – Винчац; касније и кнежевско сједиште. Град се налазио изнад садашњег градског насеља, локални назив Кнежача, Кнежак или Град.
За сам помен Вјенчаца веже се и име Стефана (Шћепана) Вукчића Косаче (око 1404 — 22. мај 1466) који је био најистакнутији међу Косачама и оснивач војводства Светог Саве. У манастиру Милешева проглашен је „Херцегом од Светог Саве”. Територија којом је херцег владао представљала је до пред крај 14-ог вијека интегрални дио државе Немањића, гдје су већина становништва била православни хришћани. По херцегу Стефану земља се назвала Херцеговином. Заузимала је простор од Цетине до Лима и Мораче на југоистоку, од Неретве до ушћа Лима на сјеверу, као и Дувно и дио Ливањског поља.
Да су Косаче често боравиле и столовале у Невесињу, говори и податак да је 10. октобра 1435. године херцег Стефан издао повељу „Под градом Вјенчацем на Невесињу“.
Према доступним писаним документима, тврђава на узвишењу изнад садашњег градског насеља саграђена је у 15-ом вијеку. У временима освајачких похода, током средњег вијека, тврђава је служила за прихватање становништва из околних насеља. Кроз цијелу историју постојања, до Првог свјетског рата, функционисала је као осматрачница и војно утврђење.

Данас, видљиви су остаци војничког утврђења и градских зидина, које су због своје дебљине и масивности одољеле недаћама и времену.

На том историјском мјесту, на доминантној позицији изнад Невесиња, савременици смо почетка обнове Града. Пројекат је оличен у поновној изградњи Вјенчац града – тврђаве на истоименом брду, са садржајима прилагођеним актуелним потребама и стратегији даљег развоја Невесиња. Идеја је јединствена, оригинална и она у основи има искориштење висинског рељефа изнад града, који га наткриљује са западне и сјеверне стране, те на тај начин прави идеалне посматрачке тачке за један панорамски лифт-жичару. Према идејном пројекту комплекс би садржавао: тврђаву као град хотел (са мањим смјештајним капацитетом); цркву брвнару посвећену Светом Георгију, сличну оргиналној каква је вјероватно постојала у вријеме средњег вијека, а димензија прилагођених комплексу; дрвену платформу за жичару, са спратном панорамом, у форми звоника са великим часним крстом; универзалне дворане за састанке, савјетовања, предавања и сл. са терасом за љетну сцену, отворени биоскоп; панорамска шеталишта унутар ободних зидова тврђаве на нивоима кровова, са пратећим садржајима.

Будуће вријеме, надамо се не тако далеко, донијеће откопавање старих темеља тврђаве. Исто тако, надамо се да ће се појавити појединци, пословни субјекти и институције да, према својим могућностима, организовано се укључе у инвестирање и дају свој допринос овом великом пројекту. На тај начин би се значајно допринијело културном развоју и афирмацији општине Невесиње.

Братство Шиповац, које дјелује и кроз регистровано Удружење „Шиповци“, добило је сагласност и благослов Епископа захумско-херцеговачког и приморског Г. Григорија да буду задужбинари цркве посвећене Светом Георгију, у оквиру обнове средњовјековног Вјенчац града у Невесињу. Иначе, Шиповци потичу из Невесиња, па су задужбинарско здање посветили Невесињу и невесињском народу, гдје многе породице, као и они, прослављају крсну славу – светог Георгија.

…
“Записа се у књигама Божја воља
да се гради још једна богомоља,
која ће сијати над земљом овом
и зборити јеванђељским словом.”
…
Од иницијативе за задужбинарство поменуте цркве, које су Шиповци објелоданили августа 2010. године, није прошло пуно времена да се ангажују сви неопходни ресурси са циљем окончања идејног пројекта. С Божјим благословом, надлежни епископ је 19. октобра 2010. године именовао Одбор за изградњу храма Светог великомученика Георгија.

Модеран пројекат цркве Светог великомученика Георгија у потпуности је аутентичан и по изгледу и по локацији, а опет с друге стране исти је у духу је и у складу са традицијом Српске Православне Цркве. Јединствен стил цркве-брвнаре која се налази на каскадним платформама са воденим површинама, видиковцем и додатним услужним објектом, као што је већ наглашено, дио је ширег и јединственог пројекта тврђаве Вјенчац града у који се уклапа и дизајном и архитектонским рјешењима и са којим ће чинити нераскидиву целину.

Након реализације свих припремних активности, радови на градњи цркве почели су 24. августа 2013. године, а већ 3. маја 2014. године у присуству великог броја вјерника и грађана Невесиња, руководства Општине, братства Шиповаца и Церовића, на Вјенчац граду епископ Захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије, са свештенством из невесињске парохије, освештао је темеље цркве Светог Великомученика Георгија.

Том приликом, исказујући радост  због  изградње јединственог православног здања, епископ Григорије је  Невесиње означио као  чудесно поље, а Вјенчац једно од најљепших мјеста у Херцеговини. “Нека сваки човјек буде благословен на овом светом и узвишеном мјесту” – поручио је епископ уз жељу да се храм брзо и успјешно заврши.

И слава Богу, храм се завршава и припрема за освештање. Звоно које ће позивати вјерујући народ на молитву и које ће красити црквени звоник поклон је братства Церовића, родственика из Дробњака од којих потичу Шиповци и оно истински даје симболику породичној задужбини коју Шиповци граде у своме завичају.

Освештање Храма Светог Георгија на Вјенчацу, одржаће се, ако Бог да, у недјељу, 9. августа 2015. године.

Добро дошли, сви који можете да будете са нама, у јуначком и слободарском Невесињу, на Вјенчацу – гдје су столовали велики владари, на светоме мјесту светосавске земље, да се помолимо Богу и светоме Георгију, и да запјевамо и веселимо се на славу и хвалу српскоме роду!