„Само да Бог да, па да овако и остане! Да је боље, не би ваљало…“ Рече она мени и баци ме у менталну репродукцију…
Не само што рече, него ми запара и очи и уши и мозак, као и његове мисли, ставове, тежње… Не само што све то запара, него дирну ме и у онај замрачени део где чучи и тиња моје, додуше, сиромашно, али ипак присутно незадовољство у друштву бледих брига и страхова. Дирну ме у веру, али и неверу. Дирну ме у прошлост, још више у будућност. Дирну ме у разум и чачну ми логику. Продрма оптимизам, а заљуља песимизам…
Не, није ми то рекао неки ванземаљац из Швајцарске или његова сестра из Јапана. То ми је рекла једна међу нама, од релативно младе крви и меса, са свим својим породичним обавезама око, хвала Богу, четворо рођене деце и веома одговорном функцијом у великој и озбиљној компанији. Да неко случајно не помисли: “Лако је њој с њеном платом”, њену борбу с кредитом у швајцарцима нећу никако изоставити.
Дакле, по свим тим параметрима може се претпоставити да јој је заиста “весело” у животу! Ако ћемо сада бити искрени па скинути ове “веселе наводнике”, онда ћемо то превести на српски и претпоставити: “Њој је сигурно “лудница” у животу!” Можда јесте – можда није, али сам добро чуо шта ми је рекла. Добро сам упамтио тај моменат када је кумовала овом блогу и подарила му наслов какав други само сањати могу, јер га, за разлику од ње, не живе или баш ретко живе. Наслов, какав сам до пре неки дан можда и сам сањао. Наслов који од тада полако “претачем” из великог у мали мозак.
Из сна у јаву… Признајем – мождано црево је уско па то прилично споро иде, али упоран сам ја! А молим те буди и ти! Прочитај га сада још једном, молим те и то…
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
