• Као и свака друга земља, Република Српска је током свих година свога постојања основала велики број јавних институција или установа, које су директно подређене Влади Републике Српске или конкретно њеним ресорним министарствима. Историјски ток оснивања јавних установа српског народа у Босни и Херцеговини, формалног, уставног и законског карактера, почиње 1992. године у Сарајеву, граду у коме је настала и сама Република Српска, а чије становништво је дало немјерљив допринос настанку и опстанку прве српске државе западно од Дрине још од 1463. године и пада Краљевине Босне под отоманску власт.

Детаљ са скупштине српског народа БиХ (faktori,ba)

Рад и активности Владе и Скупштине Републике Српске на оснивању јавних, централних установа скоро свих аспеката друштва јасно се може пратити и упознати увидом у Службени гласник српског народа у БиХ, јавне институције данас познате под именом Службени гласник Републике Српске. У модерној ери развоја информационог сектора, данас је врло лако упознати се са историјатом било које јавне институције, једноставним уласком на службену интернет страницу гдје се у случају сваке институције налази одјељак у коме је наведен историјат и историјски развој.

Управо тај службени историјат јавних институција Републике Српске вјешто и унапријед смишљено брише стварни историјат и намеће фиктивни, неутемељени историјат, настао калемљењем институција Републике Српске на већ постојеће предратне институције града на Врбасу, чиме се на директан и нимало прикривен начин брише службена историја једног народа и једне државе, а све у корист политике одрицања од „мрског, политичког Сарајева“.

„Ријечи лете, оно што је записано остаје“, рећи ће латинска пословица, а ми ћемо пратећи издања Службеног гласника српског народа у БиХ, јасно приказати када су и гдје настале одређене јавне институције српског народа у Босни и Херцеговини.

Маршала Тита 7а, Сарајево

Почнимо од Службеног гласника Републике Српске. Уласком у службену интернет страницу поменуте институције, а у одјељку „О нама“ наилазимо на сљедеће наводе:
„Јавна установа Службени гласник Републике Српске је правни сљедбеник Јавног предузећа Службени гласник Републике Српске, основаног Законом о објављивању републичких прописа, 8. августа 1992. Први број гласила “Службени гласник Републике Српске” штампан је 15. јануара 1992. године.“

Истина, Бањалука није наведена нигдје, али се историјат једне тако значајне институције свео на пар реченица службеног карактера. Службени гласник српског народа у БиХ, је основан у Сарајеву, гдје је имао сједиште у улици Маршала Тита 7а, што се јасно може видјети увидом у примјерке првих службених гласника. У Сарајеву, касније у Српском Сарајеву је ова институција почела свој радни вијек, а спроводила га и у посљератним годинама.

26. април 1936. у Бањалуци поништава 1. јун 1992. године у Сарајеву

Како се наводи у издању Службеног гласника српског народа у БиХ од 8. јуна 1992. године:

„Влада Српске Републике Босне и Херцеговине, на сједници одржаној 1. јуна 1992. године доније је:

ОДЛУКУ

О ОСНИВАЊУ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРПСКЕ

РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Према одредбама чланова ове одлуке наводи се да је Народна библиотека Српске републике БиХ, јавна установа у државној својини, чије сједиште је у главном граду Српске републике БиХ, а дјелатност од посебног интереса. У даљим члановима се наводе дужности, обавезе и сфере рада новоосноване јавне установе, док се у наредним бројевима Службеног гласника наводе и именовања директора Народне библиотеке са сједиштем у Сарајеву. Први директор ове установе, књижевник Недељко Шиповац у свом легати који се налази у Матичној библиотеци у Источном Сарајеву оставио је писане траговине о тадашњим плановима Народне библиотеке, идеји о смјештају књижевне грађе и привременом добијању објекта на Палама, као и план градње објекта гдје би се Народна библиотеке Републике Српске трајно смјестила.

Ова страна службене историје Народне библиотеке Републике Српске је вјешто избрисана, па тако увидом у историјат библиотеке која је данас смјештена у Бањој Луци, можемо се упозанати са историјом бањолучких библиотека и читаоница, а на службеном сајту Народне и универзитетске библиотеке се наводи да:

„Народна и универзитетска библиотека Републике Српске има дугу и богату традицију која потиче још из друге половине деветнаестог вијека.“

У даљем тексту историјата не може се пронаћи ни један податак о оснивању Народне библиотеке током 1992. године, њеним плановима или управи, док службена историја ове институције као такве почиње 1999. године када:

„Одлуком Владе Републике Српске од 7. децембра 1999. године Народна и универзитетска библиотека „Петар Кочић“ мијења своје име у Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, име које носи и данас.“

За преименовану библиотеку се наводи да је:

„Након великих припрема, отварање Народне библиотеке краља Петра I Ослободиоца у Бањој Луци, обављено је 26. априла 1936. године.“

Дакле из горе наведеног текста јасно је закључити, да се централна библиотека Републике Српске јавно и конкретно одрекла сопствене историје, а у корист локалне библиотеке у граду на Врбасу.

Српско војничко спомен гробље Мали Зејтинлик је мјесто на коме је сахрањено више од 1.000, од 3.800 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса

Фалсификована архивска грађа

Установа која као примарни циљ свог постојања има идеју да сачува све оно што је записано, материјално, како би будућим нараштајима свједочила о историјским токовима и догађајима је свакако Архив. Архив, као такав посједују и локалне заједнице, институције, предузећа, а централна архивска установа у Републици Српској је смјештена у Бањој Луци и назива се Архив Републике Српске. Али, какву тежину може имати једна институција, која не наводи чак ни сопствену историју, и архивски документ који је потврђује. Уласком на службени сајт Архива Републике Српске, на почетној страни дочекаће вас реченице:

„Архив Републике Српске са сједиштем у Бањалуци основан је 1992. године. У његов састав ушли су бивши Архив Босанске Kрајине у Бањалуци као сједиште нове институције, Регионални архив Добој и Историјски архив Фоча.“

Увидом у исти број Службеног гласника као и у случају Народне библиотеке, можемо наћи:

ОДЛУКУ

О ОСНИВАЊУ АРХИВА СРПСКЕ

РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Наиме, Влада Српске Републике Босне и Херцеговине, на сједници одржаној 31. маја 1992. године донијела је ову одлуку, чиме је успостављена дјелатност централне архивске институције од посебног друштвеног интереса. У члану 2. ове одлуке наводи се да је:

„Сједиште Архива Српске Републике БиХ у Сарајеву“.

Увидом у историјат Архива, на његовој службеној страници, поново добијамо историјат архивске институције која је постојала у Бањалуци, под различитим називима, Градски архив, Срески архив, Архив Босанске Крајине, а у посљедњем дијелу јасно је наведено фалсификовање архивске грађе и Службеног гласника Републике Српске, а ту се наводи да је током 1992. године:

“ основан Архив Републике Српске са сједиштем у Бањалуци и са статусом самосталне републичке управне организације“.

“…просвећивање родољубивих Крајишника…“

Једна од централних институција културе у Републици Српској, свакако је Народно позориште Републике Српске са сједиштем у Бањалуци. Увидом у службени историјат ове институције, наићи ћемо на најбруталније преправљање историје и надопустиво приписивање заслуга, а истовремено калемљење Републике Српске на Бањалуку. Наиме, службени историјат ове установе, а на њиховој службеној страници почиње са ријечима:

„И у низу предузетих мера за боље просвећивање родољубивих Крајишника иза подизање њиховог културног нивоа – стварање бановинског позоришта заузима без сумње видно место.“ 

Наведене ријечи су из говора првог бана Врбаске бановине господина Светислава Милосављевића на отварању Народног позоришта Врбаске бановине18.10.1930. године у Бањој Луци. Даљи историјат Народног позоришта, за разлику од историјата других институција ни у једном дијелу не спомиње ни 1992. годину, на Сарајево ни настанак саме институције Народног позоришта. Дакле у овом случају је у потпуности избрисана службена историја једне институције, коју је замијенила друга институција са својом историјом.

Наиме, консултујмо опет Службени гласник Републике Српске, из јуна мјесеца 1992. године у коме се наводи сљедеће:

 „Влада Српске Републике Босне и Херцеговине, на сједници одржаној 7. јуна 1992. године донијела је“:

ОДЛУКУ

О ОСНИВАЊУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
СРПСКЕ РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Идентична ситуација прати и све остале јавне установе Републике Српске које су у  процесу деложације из Српског Сарајева однешене у Бањалуку, неке су угашене па поново основане у Бањалуци, неке су директно пренешене, али оно што је заједнично свакој јесте то да су у потпуности бањалукизоване, чиме се њихов идентитет избрисао и службено склонио, а све у корист мјесних институција у Бањој Луци.

Вјероватно нас оваквим темпом фалсификовања историјских чињеница за десетак година очекује наслов:

„Република Српска је настала 9. јануара 1992. у Бањалуци“.

Пише: Марко Марјановић