• За међуслетска такмичења које је Југославенски Соколски Савез одржао на Видовдан 1925. краљ је дао као прелазан дар мач прво назван „Душанов мач”.

На балчаку дршке мача са једне стране писало је „Александар I”, а са друге „Видовдан 1925”. Мач је био украшен драгуљима. Замисао и пројекат за израду мача дао је Ђорђе Чарапић, секретар канцеларије краљевих ордена. (1)

У правилнику о „мачу краља Александра “ речено је : „… Александар цјенећи родољубни рад Соколства, нашао се побуђен да, приликом првих соколских међуслетских утакмица, одржаних о Видовдану 1925. год. подари члановима Југославенског Соколског Савеза Краљевине СХС, који стоји под високом његовом заштитом, видно одликовање и то оделењу које покаже најбољи успјех према прописима великог соколског учитеља дра Мирослава Тирша. 2. То видно одликовање је мач, који носи име : „Мач Краља Александра”. Мач је дужине 116 цм. Балчак је био позлачен и украшен дијамантима и драгим камењем. Краљ је мислио да прво да да штит а онда се определио за мач.

Свечаност предаје мача била је у Народном позоришту у Београду 11 априла 1926. Позориште је било препуно, па су ложе и ходници били начичкани публиком. Били су присутни министри, политичари, посланици, генерали, адмирал, старешинство ЈСС, представници сокола из Загреба, Љубљане, Тузле, Новог Сада, Бечкерека, Земуна, Пазове, Ћуприје, Крагујевца, …

Биле су соколске заставе. Академију је отворио старешина београдског сокола, Момир Коруновић.

Када је завршио свој говор и када је оркестар краљеве гарде свирао соколску корачницу у краљевску ложу је ушао краљ са својом пратњом. Изведене су вежбе а женски нараштај извео је народне плесове. Краљ је позвао у салон заступнике ЈСС. У присуству председника владе Узуновића и осталих министара краљ је предао мач старешини ЈСС брату Ганглу.

Краљ је изјавио задовољство са соколским радом. Мач је био пренесен на позорницу. На средини позорнице, на посебном постаменту лежао је краљев мач. Око мача биле су соколске заставе, старешинство Савеза, победничка екипа, као и велики број соколске деце, нараштаја и чланова у својим одорама. Ганг се са позорнице обратио краљу и захвалио се на великом дару.

Истакао је : „Ми смо, остајемо и бити ћемо Југословенски Соколи, али ми тежимо и јединству словенског Сјевера са словенским Југом. Ми нећемо никада и ничим потамнити сјај овога мача. Можемо га потамнити само крвљу својом, ако то буде захтјевала част отаџбине и Краља.” Затим је уз буран пљесак присутних позвао соколе да положе заклетву. Одликовани одео пришао је и положивши десницу на мач изговорио : “Заклињемо се Краљу, Народу и Домовини, да ћемо остати увијек вјерни и у добру и у злу, и у животу и у смрти”. После су се наставиле вежбе. Загребачко Соколско друштво I је своју вежбу на захтев публике морало поновити. (2)

Соколска штампа и касније је писала о мачу. Ценећи напоре сокола за очувањем јединства државе, Краљ Александар подарио им је витешки мач. Мач је био израђен по скици старог сокола Ђорђа Чарапића, по узору мача Душана Силног. На обема странама мача био је натпис : Александар I Видовдан 1925 г. Натпис је био написан ћирилицом и латиницом. Соколи су одржавали утакмице за краљев мач. На првим међуслетским утакмицама одржаним о Видовдану 1925. у Београду победила је врста Соколског друштва Љубљана-Матица. (3)

Соколи су уживали подршку краља Александра. А он је ценио њихове напоре да одрже Југославију. Зато им је поклонио мач краља Александра.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
1. „Наш краљ Соколству”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1926, бр. 1 и 2, стр. 32;
2. аб, „Мач Краља Александра”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 91, 92;
3. „Мач Краља Александра I.”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр.7, стр. 161;