Category

Од среде 2. септембра само на порталу Слободна Херцеговина имаћете прилику да читате најновије приче Војислава Воја Гњата. Култни аутор, уз кога одрастају генерације Билећана, на радост бројних читалаца наставља серијал „Билећка трилогија“. Реч је о причама које...

Од силне хуке, ломљаве и пуцања хиљаде громова више нисам мого ни да мислим. Сигурно су кажњеници у ово чудо гледали ко спас, да напусте оток у хладној води и још једном осјете офанзиву коју је овај пут бог послао на њих. Али, тај застрашујуући зид између неба и мора полако...

Изашо сам и ја. Док сам се протезо не бих ли одагно узаврела сјећања, поглед ми се заустави на пијавици. Полако се увијала, можда километар далеко, али се чинило да је трећину неба замутила. Мимоилазила нас је. Нас је свак мимоилазио. Погледо сам на другу страну, небо ч...

Студенте сам некако провукао преко отока, отишли су након три мјесеца кући и било ми је много лакше. О томе су одлучили негђе тамо, али прижељкујем да су и моји извјештаји нешто значили. Коначно, поставих глупо питање: – Откуд ти? – и одмах виђех да сам лупио, а он се...

Ја својим затвореницима дођем ко нека врста попа. Имају право да дођу код мене, да се изјадају, замоле неке услуге, а моје је да све уредно запишем и даље прослиједим, па шта буде. А обично не буде ништа, или још горе: разна понижења и батине од својих сустанара а под контрол...

Помишљам: у мору око овог отока ни рибе нема. Све су смислили да нам нема спаса. Одавде ни ласта не би могла да умакне. Пошто смо имали техничара, распоредих остале да износе материјал, а нас двојица се бацисмо на цртање прве бараке. За храну смо насоврљали привремену барачиц...

Ваљда су одлучили да заспу па шта им бог да, а ја, не знајући с ким сам на огољелом отоку, нагом ко од мајке рођеном, без дрвцета, а вјерујем и без змије, јер ни она не би имала шта да једе, наставих да тонем у небо. И море набрекло. Пријети дубоком тишином. Чини ми се да чуј...

За мном и човјек-риба, али мало брже, жури му се да нешто обави прије него што се растанемо. У луци трабакула, више личи на сандучину састављену простом руком него на брод. Видим неколицина се укрцава, а моја пратња прилази, даје ми коверат са упутством да га отворим кад стигне...

 Донио је задатак, а ја се и данас кајем што Јованку не ожених. Али, било је суђено, да није, поменула би ми је фалетарка пред рат. Локомотива дахће, звиждука као да муку изгони. Пуше. Из ње шишти пара. Тешко јој. Сједим у службеном вагону. Врућина. Запара подиже опор...

Зову је: Јованка! Јоке! Одазвала се и ушла у кућу. Дознао је име, може бити српске православне вјере или румунске, али то није битно. Атеисти је свеједно. Циганској вјери нико није придавао пажњу. И у вјери су имали слободу.   Сутрадан опет исто друштво, исти раздр...

У цркви би стајали с једне, господске стране, а са друге су били Срби и остали хришћани.   Били су образованији и богатији, али немоћни да се оружјем боре. Борили су се памећу. Прелазили би у друге вјере и народе, углавном Србе. Његов је мајстор, дивећи се томе народу, често...

Врачар. Назван по врачарама, вјеровао је Марко. Ту су Турци мошти светог Саве ставили на ломачу да би Срби из Прека видјели како им светац гори. Овдје је пијаца сваког дана отворена. Данас су јабуке мирисале. А и дуње. Овдје расте платан већ четири вијека. На њему спава гав...