• У пребиловачком Дому културе отворена је стална изложба „Пребиловци“ која говори о страдању овог српског села у Другом свјетском рату, када су усташе побиле 826 становника, већином жена, дјеце и стараца.

Аутори изложбе: Предраг Лозо и Драгослав Илић

Организатори изложбе су Српско национално друштво „Пребиловци“, Удружење грађана „Јадовно 1941“ и Културни центар Новог Сада, а аутори историчари Драгослав Илић и Предраг Лозо.

У атмосфери која је окупила пријатеље и истинске прегаоце истине о Пребиловцима свечани тон је дала водитељка Сања Вуковић, која је у истој улози била и на отварању у Београду.

Илић је на отварању изложбе рекао је да изложба на 20 паноа говори о страдању и обнови Пребиловаца.

„При изради изложбе испоштован је методолошки принцип историјске науке. Ми смо примијенили нешто што је аутентично у нашем културном поимању страдања гдје је изложба доживљена као нека врста мартирологије“, истакао је Илић.

Лозо је рекао да је основни циљ културе сјећања да се такве ствари не понове.

„Превенција геноцида је основни циљ свих дјелатности у култури сјећања. Изложба је покушај да се, колико је то могуће, техничком поставком исприча прича о Пребиловцима“, навео је Лозо.

Аутори изложбе са колегама историчарима из Бањалуке

Према његовим ријечима, страдање Пребиловаца је само својом фактографијом довољно да изнесе велику причу и донесе велики закључак, као парадигма српског страдања у БиХ.

„Основни циљ је да пошаљемо поруку – не забораву. Пребиловци треба да буду путоказ за културу сјећања и наш колективни однос према прошлости, како геноциду у НДХ, тако и страдању у одбрамбено-отаџбинском рату. Морамо бити свјесни да су ове мошти које су два пута уништаване биле путоказ српском народу 1992. да створи Републику Српску као велико ‘не’ геноциду“, нагласио је Лозо и додао:
– Прави однос према Пребиловцима видјећемо дан након освештања Храма Васкресења. Уколико се пробуђена енергија заврши са тим чином, онда нисмо урадили много.

Изасланик Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије Ђорђе Алексић упоредио је пребиловачку причу са библијском причом о Јову, наглашавајући да догађаји у Пребиловцима говоре о васкрсу овог мјеста.

Србија подржава културу сећања на српске жртве: Ђорђе Алексић представник Владе Србије

„Данас четвртину становника Пребиловаца чине дјеца. То говори колико је овај народ духовно јак“, рекао је Алексић, додајући да ће се Влада Србије укључити у причу о Пребиловцима и дати подршку овом мјесту.

– Ова изложба је много окаснила. Требала је да буде овдје још `45 када је и овај Свети Храм требао да буде изграћен. Али и недавно, прије годину дана, идеја да се уради пребиловачка изложба, није рођена ни у институцијама, ни у главама националних стратега ни историчара, него у душама потомака српских жртава Независне државе Хрватске, окупљених око УГ Јадовно 1941. и СНД Пребиловци – присетио се Душан Басташић, подсетивши и на заслуге Др Андреј Фајгељ, бивпег директора КЦ Новога Сада, који је прихватио ову идеју, па је та институција је у цијелости финансирала овај пројекат.

Пребиловачка кућа је наредни велики пројекат – Душан Басташић, председник УГ Јадовно 1941

– Много је српски народ пострадао у 20 вијеку, па и не чуди да је све више организација које окупљају потомке жртава који не чекајући политичку вољу и прави тренутак, не хајући за политичком коректношћу, радећи готово у правилу волонтерски, чине све што могу да очувају сјећање и испишу наук о породичном и завичајном страдању, свједоче о сатирању рода свога православног – рекао је Басташић и додао да тридесетак оваквих организација и активних појединаца, са благословом Владике Атанасија Раките, укључено у Сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у 20 вијеку.

– Надамо се да ће овај велики труд бити препознат и од стране Светог архијерејског Сабора СПЦ и очекујемо да ће се поново размотрити наша одбијена молба да се изабрани представник Сабрања укључи у Одбор за Јасеновац. Сигурни смо да би наш представник, Гордана Достанић из удружења Огњена Марија Ливањска, својим знањем и агилношћу дала значајан допринос раду Одбора за Јасеновац на пољу културе сјећања на српске жртве, јер нас ране нашег рода највише боле. Исто тако очекујемо и да Музеј жртава геноцида у Београду, за почетак барем одговори на нашу молбу да се вриједни Миленко Јахура, изабрани представник Сабрања укључи у Управни одбор Музеја.

У публици су били прегаоци окупљени око Пребиловаца

Басташић је подсетио и на болну чињеницу да у уџбеницима Српске нема ни слова о Пребиловцима, о Јадовну, о логорима на Пагу, о Гаравицама, о Ливањским, херцеговачким и велебитским јамама, о Садиловачкој и глинској цркви, о страдању Срба у подрињу, али уче се детаљи о искрцавању у Нормандији и рату у сјеверној Африци.

– Поред Храма, неколико књига, интернет сајта и ове изложбе, овдје у Пребиловцима, треба да се подигне и Меморијални центар са свим садржајима које имају слични центри у свијету. Идући ка том циљу, УГ Јадовно је донаторским средствима недавно прибавило једну страдалничку кућу, уништену у протеклом рату, управо на овом путу који повезује овај Дом са новим Храмом.Са Благословом Владике Григорија, у току је прибављање потребних дозвола и израда пројектне документације за Меморијални центар са радним називом “Пребиловачка кућа”. Наша кућа ће, ако Бог да бити мјесто гдје ће поред централног пребиловачког Архива и библиотеке, постојати и музејско-галеријско-едукативни простор као и смјештајни дио за научнике али и за умјетнике свих профила који ће овдје стварати, пунећи своја чула свим богатствима које ово свето мјесто и херцеговачка земља нуде. Овај захтјеван али и богоугодан пројекат, не можемо реализовати сами, али смо увјерени да ће Срби широм свијета а онда и српске институције, препознати његов значај и помоћи у његовој реализацији.

Најтеже је бити пророк у свом селу – Миленко Јахура

Предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура подсјетио је да су Пребиловци два пута страдали – 1941. и 1992. године када су уништене кости.
Он је рекао да су Пребиловчани 1999. почели да се враћају у ово село „које је још рањено, али је, ипак, урађено много тога“. Јахура је подсетио да сеоски дом у коме је отворена изложба је заправо исти онај простор у коме је била школа и где су почињени злочини над пребиловачком децом и учитељицом Станом Арнаут.

Јахура је нагласио да Република Српска и Србија треба да усвоје декларацију о геноциду над српским народом у НДХ.

За ову прилику Миленко Јахура је представио и две књиге у издању СНД Пребиловци: Пребиловци – село и насеља коју је сам и написао и књигу ауторке Радмиле Јовановић „Анђели моји, хајде да летимо“.

Сања Вуковић је прочитала неколико одломака из потресне књиге „Анђели моји, хајде да летимо“

Изложби је присуствовала Гордана Достанић, председница удружења Огњена Марија Ливањска, Светозар Црногорац, потпредседник херцеговачких удружења у Србији, Војо Бабић и Слободан Аћимовић из СНД Пребиловци,  Миленко Чабрило из удружења у Панчеву, а пристигли су и српски гуслари: Славко Алексић и Александар Таушан, Слободан Драшковић, председник Савеза гуслара Србије, Веселин Бојић председник ДГ „Стара Херцеговина“, а посебну пажњу привукла је Радмила Јовановић, ауторка књиге „Анђели моји, хајде да летимо“.

Извор: Слободна Херцеговина
Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина