• Аплаузима, овацијама и уз звуке „Марша на Дрину“ , хиљаде Нишлија опростиле су се данас тачно у 14 часова од чувеног српског хирурга и хероја др Миодрага Лазића (65), који је преминуо од последица вируса корона.

Будући да због полицијског часа и строгих противепидемијских прописа који забрањују присуство већег броја људи на једном месту, грађани нису могли да дођу на сахрану и опросте се од хирурга – хероја, од свог доктора Лазе, али је зато готово цео град изашао на прозоре станова и кућа како би му одао последњу почаст.

Прво су се са свих страна зачули тактови „Марша на Дрину“, песме којом је др Лазић у опрштајној поруци оставио суграђанима у аманет да га испрате на последњи починак, а потом су се зачули све јачи и јачи аплаузи, овације, повици „за нашег доктора Лазу…“

Ретки аутомобили на улицама, пролазили су трубећи… Емотивни испраћај са прозора и балкона, многе је и расплакао.

А након опела у цркви Часног крста на нишком Новом гробљу, које је одржано у 13.30 часова, др Лазић је сахрањен у 14 часова на Новом гробљу у Нишу, у присуству чланова најуже фамилије.

Док је ковчег са његовим телом спуштан у раку, Нишом су одјекивали тактови „Марша на Дрину“ и аплаузи у част др Лазе.

Несумњиво је да би у било којим другим околностима српског медицинског хероја на последњи починак испратиле хиљаде грађана Ниша и околних градова на југу Србије, али и Републике Српске будући да је годинама, како у Нишу, тако и у током рата у РС, спасио небројено много живота.

Но, иако су били спречени да дођу на последњи испраћај, Нишлије су нашле начин да се одуже свом др Лази.

Нишлије су у сузама од 14. априла, када је град на Нишави потресла вест да је један од њабољих српских хирурга, велики хуманиста и патриота др Лазић, подлегао последицама болести цовид-19.

Његово писмо, у којем је навео да није желео да се повуче, упркос ризику који су носиле његове године и здравствено стање, још једном су потврдиле величину овог човека чије ће моралне норме и људске квалитете тешко неко надмашити у догледно време.

Ко је био др Лаза

Миодраг Лазић, рођен је у Земуну, 31. маја 1955. године. Био је српски примаријус, хирург и књижевник. Био је ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини (јуни 1991 — јули 1992) и Републици Српској (сеп. 1992 — феб. 1996), за шта га је Патријарх српски Павле одликовао орденом Светог Саве.

У овом периоду је написао аутобиографско дело „Дневник ратног хирурга“ (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995).

Његов отац био је официр ЈНА, и током службе добија прекоманду за Ниш.

У Нишу др Лазић завршава гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години.

Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу, а након тога се запошљава на Хируршкој клиници Клиничког центра у Нишу. У периоду од 1991. до 1996. је радио као ратни хирург добровољац.

За време ратова деведесетих година прошлог века спасавао је животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској. За све што је тада учинио као ратни хирург-добровољац Орденом Светог Саве одликовао га је тадашњи српски патријарх Павле.

Као хирург је учествовао у пробоју коридора у јуну 1992. године, радио је у ратној болници „Коран“ на Палама, један је од оснивача ратне болнице „Жица“ у Блажују на првој линији фронта код Сарајева где је током 40 месеци, као једини хирург на подручју тадашњег Српског Сарајева, обавио више од 3.500 операција.

Уз своје пацијенте до смрти

Како је написао у својој опроштајној поруци, упркос својим годинама и болестима, није желео да се склони са прве линије борбе, остао је са својим медицинским особљем и радио оно што најбоље зна, спашавао људске животе.

Жртвовао је себе да би други имали прилике да живе. Као једину ствар коју је тражио, било је га са овог света испрате песмом „Марш на Дрину“. Исте вечери, када је објаљено да је овај вољени лекар преминуо, широм Србије и Републике Српске орила се управо ова песма, њему у част.

Вест да је преминио др Миодраг Лазић, растужила је све који су га познавали. Уз породицу и блиске пријатеље, за њим тугују колеге, пацијенти, познаници и сви којима је спасио живот, а спасио је многе. Колеге причају да није излазио из сале док не “оживи” пацијента.

Изразе саучешћа породици Лазић упутили су највиши званичници Србије и Српске, као и бројни поштоваоци доктора Лазе, како ће остати упамћен у народу.

Председник Ватрогасног савеза Републике Српске Горан Стојаковић позвао је чланице Савеза, ватрогасно-спасилачке јединице, да данас у време сахране доктора Лазића укључе ватрогасне сирене и на тај начин одају почаст овом хуманисти.

ИЗВОР: Блиц.рс