• Александар Чаки Милићевић је поводом Дана побједе у Првом свјетском рату поклонио Музеју Херцеговине грб аустроугарске окупационе власти са утврђења на Високој главици – Бијела гора. Ријеч је о грбу импресивних димензија, (77X70 цм) и тежине веће од 150 килограма.

Директорка Музеја Херцеговине Ивана Грујић са дародавцем Александром Чакијем Милићевићем

Александар Чаки Милићевић који живи на Иваници, годинама уназад је најпознатији требињски водич и промотер активног туризма. Сходно свом авантуристичком духу дане короне искористио је тако што је са пријатељима обилазио природне љепоте Херцеговине. Тако се 10. маја 2020. године упутио на Бијелу гору која се налази готово на самој граници са Црном Гором.

ОРОНУЛА КУЛА СА КОЈЕ СЕ ВИДИ ПОГРАНИЧНИ ДИО ХЕРЦЕГОВИНЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

– У даљини смо видјели стару кулу о којој ништа нисмо знали. Од групе момака које смо срели у близини сазнали смо да се ради о аустроугарској тврђави. Лошим макадамским путем смо стигли до ње, а онда се испред нас појавио прекрасни видиковац са погледом на цијели погранични крај Херцеговине и Црне Горе – прича Милићевић и каже да су приликом обиласка констатовали да је некадашња караула у веома лошем стању.

Прва фотографија грба

Утврђење се налази у пограничном појасу Херцеговине и Црне Горе у непосредној близини Бегових корита, недалеко од гласовитог села Оровац који је српству подарио бројне знамените личности, а међу њима, у одбрамбено-отаџбинском рату, и генерала Радована Грубача, чувеног команданта Херцеговачког корпуса.

Камен на коме је уклесан грб је тежи од 150 килограма

ОКУПАТОРСКИ ГРБ ОТКРИО У МАЈИЦИ СА ЛИКОМ ГАВРИЛА ПРИНЦИПА

– Пажњу ми је привукла пушкарница у зиду испред које је стајао велики камени блок на коме сам видио дјелић који је личио на реп од орла. Пришао сам камену и са пријатељима констатовао да се на њему налази грб аустроугарског окупатора. Случајност или не, тек било је симболике и у чињеници да сам тог дана обукао мајицу са ликом Гаврила Принципа – са осмјехом прича Милићевић, који истиче да камен не би могао да помјери без помоћи пријатеља Пера Прцовића, Дејана Ђурине и Александра Беловића који су тог дана били са њим.

ИНИЦИЈАЛИ ФРАЊА ЈОСИФА

– Грб је био под великим наслагама малтера, па у први мах нисмо са сигурношћу знали да ли се ради о аустроугарском или о грбу Краљевине Црне Горе, јер су доста слични. На оба грба се налази двоглави орао са жезлом у једној и краљевском јабуком у другој канџи. Када смо камен очистили од малтера опрали га водом под притиском угледали смо на средини иницијале Фрања Јосифа Императора –  прича Милићевић који је контактирао хералдичаре из Србије који нису крили одушевљење. Вијест о открићу грба се прочула, па су се почели јављати колекционари из Аустрије који су нудили озбиљне новчане износе за откуп.

Грб је био офарбан црном бојом

УЗАЛУДНЕ ПОНУДЕ КОЛЕКЦИОНАРА

– Све понуде су одбијене, јер сам од првог тренутка сматрао да грб треба да буде јавно изложен и да служи као стална опомена српском народу на зло које је Аустроугарска монархија починила на овим просторима – каже Милићевић који се потрудио и да што више сазна о самом утврђењу на коме је грб био узидан.

Изглед грба након сјенчења кредом

ПОГИБИЈА СРПСКИХ ВИТЕЗОВА

– На интернету се говото ништа не може наћи о самом утврђењу, па сам контактирао људе за које сам знао да поријеклом гравитирају ка Бијелој Гори. Највише информација сам добио од Миљана Јаничића. Сазнао сам да су на овом утврђењу вођене велике борбе између српске војске и окупатора.

Само у једном дану живот је положило 35 српских витезова који су у јуришу успјели да 21. октобра 1915. (03. новембра) заузму утврђење, али су потом Аустроугари жестоко узвратили на читавом фронту. На највећем удару нашла се Ћурилачка чета. Током тих борби изгинуо је велики број Граховљана и Бјелопавлића – прича Милићевић.

Дародавац Александар Чаки Милићевић са грбом и мајицом са ликом Гаврила Принципа

ДОНАТОР ИМАО САМО ЈЕДАН ЗАХТЈЕВ

Истиче да је одлуку да грб поклони Музеју Херцеговине била најприроднија, јер је ријеч о најзначајнијој културној установи источног дијела Републике Српске.

Други члан Уговора о поклону склопљеног код нотара 9. новембра 2021. године између дародавца Александра Милићевића и Музеја Херцеговине

– Музеј Херцеговине наредне године слави седам деценија свој постојања. Овим чином смо обиљежили 103. годишњицу ослобођења Требиња у Првом свјетском рату. Директорка Ивана Грујић је са задовољством прихватила поклон и испоштовала једини захтјев, а то је да грб може да буде изложен само уз натпис „ГРБ АУСТРОУГАРСКЕ ОКУПАЦИОНЕ ВЛАСТИ СА УТВРЂЕЊА НА ВИСОКОЈ ГЛАВИЦИ-БИЈЕЛА ГОРА“

Трифко Ћоровић
Фото: приватна архива саговорника