Годишњица мартовског погрома на Косову и Метохији 2004.
-
На данашњи дан пре 14. година на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од старне шиптара и доласка међународних снага у српској покрајини.
Дводневни сукоби на Косову избили су 17. марта 2004. године након што је УНМИК полиција пронашла тела двојице албанских дечака у реци Ибар, на северу Косова и Метохије. Масовне демонстрације Албанаца, који су за несрећу неоправдано оптужили Србе, избиле су најпре у јужном делу Косовске Митровице, а током дана су се прошириле на друге делове Косова и Метохије.
У два дана несхватљивог злочиначког насиља албански екстремисти убили су 28 људи, а више од 900 особа је повређено, међу којима су били и припадници међународне и косовске полиције. У нередима је уништено или оштећено око 900 кућа, оскрнавили су и српске културно-историјске споменике, око 35 православних цркава и манастира, а неколико хиљада Срба напустило је своје домове.
Процењује се да је више од 4.000 Срба изгнано из својих вековних огњишта широм Косова и Метохије.
Овај погром довео је до масовног прогона Срба, најмасовнијег од 1999. год (злочиначке НАТО агресије на Србију).
О овим догађајима снимљено је неколико документарних филмова.
Србија је 21. марта 2004. прогласила дан жалости због жртава током немира.
Због напада на српске енклаве, у градовима у Србији протестовало је више хиљада људи. Истог дана када је на Косову и Метохији избило насиље.
Поред јавних осуда од свих међународних актера многи учесници су до данас остали некажњени а и непрцењива штета није санирана.
УБИЈЕНИ СРБИ 17-19.марта 2004.
- Златибор Трајковић (1951) Косово Поље
- Ненад Весић (1950) Липљан
- Бобан Перић , Гњилане
- Боривоје Спасојевић (1941) Косовска Митровица
- Јана Тучев (1968) Косовска Митровица
- Драган Недељковић (55 година) Призрен
- Добри Столић (1954) Драјковце код Штрпца протерани из Урошевца 1999.г.
- Борко Столић (1982.г.) ( син Добрија) Драјковце
- Душанка Петковић (71) Урошевац
- Мирко Лопата, Косово Поље
Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18 и 19 марта:
- Манастир Девич, Србица, 1434. год
- Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век
- Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.године
- Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век
- Црква Светог Николе, Приштина, XIX век
- Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век
- Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. год
- Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. год
- Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. г.
- Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год.
- Црква Ваведења – Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV век
- Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век
- Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. г.
- Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930.г.
- Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. год
- Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. год
- Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век
- Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век
- Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век
- Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац, 1852. год
- Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994.г.
- Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930. год
- Црква Светог Јована Претече, Пећ
- Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. год
- Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год
- Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год
- Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX века
- Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица
- Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље
- Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год
- Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век
- Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929. год
- Црква Светe Петкe, Витинa
- Зграда Богословије, Призрен, 1872. год
- Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век
Извор: Српска историја, Инфо НСФ