Данићи су једно од бројних села у Херцеговини. Ипак, постоји нешто што ово гатачко село разликује од осталих. Од 2010. године у њему се налази вјероватно једини етно-музеј у Херцеговини.
Колиба са огњиштем , народне ношње, оруђа , алати и старе фотографије за тренутак враћају у нека прошла времена. У свега 50-ак квадратних метара стала су три вијека. Захваљајући идеји и носталгији једног човјека, садашње и будуће генерације моћи ће традицију и културу свог народа дотакнути руком. Идеја за отворање етно-музеја у селу Данићи, потекла је Протојереја Рада Зеленовића, рођеног на овом херцеговацком тлу. Он је и ктитор музеја.
„Вољом и залагањем појединаца , прије свега Жарка Бољановића, који је донатор највећег броја експоната овај музеј доноси слику живота 18, 19 и 20. вијека“, прича нам Александар Мастиловић из Туристичке организације Гацко, која сада брине о музеју.
Током љетњег периода у Даниће сврати велики број екскурзија и случајних путника. Странци одлазе са снажним утиском који је створила аутентичност предмета а наши људи који живе свуда по свијету са пробуђеним сјећањем и носталгијом. А да данас овај етно-музеј изгледа овако допринијели су мјештани села који су даривали своје предмете.
„Ове предмете донирали су старосједиоци, ко је шта имао. Сада ту имамо: колибу, станове за ручни рад, алате, казан за ракију, ношње, прегршт ручних радова…“ објашњава Јелена Бољановић којој су на чување повјерени сви ови предмети.
Иако је све што је етно у моди, па имамо све веци број етно-села и кућа, овај музеј је јединствена установа у Херцеговини. Постоји доста људи који сакупљају старе предмете али оваква установа не постоји, кажу наши саговорници.
Није само музеј Раде Зеленовић оставио мјештанима и гостима Данића. У овом здању налази се и библиотека са фондом од око 3000 књига а у њој и велики број историјских списа. Да не би Херцеговци заборавили ко су и шта су!
Овај етно-музеј као вјеродостојан доказ како су наши преци живјели и радили од непроцјенљивог је значаја за туристичку понуду Гацка , нешто што прави разлику у односу на друге, кажу и туристички радници а и посјетиоци.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
