• Предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора “Јадовно 1941”, Душан Басташић, каже да хапшења и притисци неће поколебати њега и чланове удружења да наставе да чувају сјећање и истину о страдању више од 38.000 Срба у усташким логорима Госпић – Јадовно – Паг. Он каже да није био у аутобусу из којег је хрватска полиција извела пуковника Војске РС Данета Лукајића и одвела га у непознатом правцу, али истиче да је свима јасно да хапшење није било случајно, али и да није постигло циљ.

– Човјек је сваке године ишао са нама и никада није било проблема. Зато је јасно да је циљ био да се поремети или спријечи комеморација и оскрнави оно што смо ми радили. Они су пуковника Лукајића могли да ухапсе и у повратку, али су то урадили приликом доласка, због чега је цијели скуп каснио два сата. Индикативно је што су мене полицајци код Шаранове јаме питали зашто не почињемо са комеморацијом, а ја сам им рекао да нећемо почети док не дођу аутобуси који касне и нисмо ни почели – каже Басташић.

ГЛАС: Знате ли сада званично зашто је ухапшен пуковник Лукајић?

БАСТАШИЋ: Мени је речено да је ухапшен због оптужби за ратне злочине на Мањачи 1992. године, али мислим да то нема никакве везе са стварношћу и да су хрватске власти мотивисане нечим сасвим другим. Они су очигледно очекивали да ће људи у аутобусима реаговати или да ћемо ми који смо већ били на Велебиту реаговати, па чак и да би све то могло да нас заплаши и да у крајњој линији доведе до тога да престанемо да долазимо и обиљежавамо страдање наших предака. Важно је и што су, за разлику од прошле године када је у Хрватској владао медијски мук када је у питању комеморација на Велебиту, ове године били присутни готово сви медији из Хрватске. Не знам шта се то десило и откуд одједном такво интересовање, али да је хапшење испланирано говори чињеница да смо посљедњих пет година имали изузетно коректан однос од хрватске полиције, а у суботу смо имали ово о чему причамо.

ГЛАС: Када на било који интернет претраживач укуцате Јадовно појави се десет пута мање појмова него када укуцате Сребреница. Ко је за то одговоран?

БАСТАШИЋ: Ми се нисмо ангажовали институционално и нисмо обавезали струку да се тиме бави. Жалосно је да је невладин сектор невидљив за институције јер, поред “Јадовна 1941”, постоји још велики број невладиних организација и удружења грађана који се баве културом сјећања, али немају подршку институција. Поред тога, свако би требало да бар једном с нама оде на Велебит или Паг, у Јасеновац и шири истину о ономе што је видио јер се култура сјећања тако најбоље гаји.

ГЛАС: Зашто на спомен-подручју Слана на Пагу нема спомен-плоче жртвама?

БАСТАШИЋ: То је огромна територија која је још шездесетих година прошлог вијека проглашена спомен-подручјем, укључујући и акваторијум од стотину метара који окружује то подручје, али по њему се данас пеца, сурфује и људи се најнормалније купају иако је то мјесто гдје је побијено 8.000 особа, међу којима огроман број жена. О том покољу је свједочила једна мала плоча подигнута 1975. и уништена 1991. године. Ми смо је обновили 2010. године, али је уништена послије два дана, па смо је обновили 2013. године, али је опет уништена и никада нису пронађени починиоци, нити је ико од локалних власти осјетио обавезу да постави другу плочу.

ГЛАС: И ви сте одустали од постављања плоче на том, али и на другим мјестима?

БАСТАШИЋ: Јесмо, али из практичних разлога. Дрвени крст се не третира као грађевина и, за разлику од спомен-плоча, не треба никаква дозвола за његово постављање. А оно што је најважније је то што ниједан крст ипак није оскрнављен, ни срушен. То буди наду и да би вртлог зла могао у наредним деценијама ипак да се умири.

ГЛАС: Удружење “Јадовно 1941” већ девет година самостално и практично без подршке институција Србије и РС организује комеморације. Зашто је то тако?

БАСТАШИЋ: Захваљујући медијима, међу којима је и “Глас Српске”, ми смо сваке године све заступљенији у јавном простору, поготово Српске, али смо за институције били готово потпуно невидљиви до прије двије-три године. Ми подржавамо обиљежавање годишњица битке на Сутјесци, битке на Козари и осталих историјских датума повезаних са Народноослободилачком борбом, али зар је у реду да институције нису обезбиједиле ниједан аутобус за одлазак на Велебит, гдје се обиљежава годишњица покоља 38.000 Срба?

Аутор: Дарко Момић
Извор: Глас Српске