• Можда ово и није важно за контекст наших данашњих проблема и насушних животних обавеза али може бити занимљиво погледу на дамар једног вијека (када се он буде посматрао) и за хронику нашег – злоћудног (?) – времена, које је, чини се, тек посљедњи видик пред потонућем у непојмљиво техницистичко ропско једноређе.

Данас, на славу Светог Преображења Христовог, навршава се 10 година постојања и свједочења (неизвјесног, својевољног, пуног преиспитивања и великих увида) интернет-портала који се опредијелио за Златну Слободу, ону „која се не продаје ни за све благо овога свијета“ и због које смо, ономад, исто тако једнодушно `слагани` у поноре Јонског и Јадранског мора, те херцеговачких и далматинских јамених гора.

Десет година својеврсног виртуелног-гумна које на свом камену (опет виртуелном) носи име српске православне Херцеговине, наше темељне државотворне покрајине. Тим српским-херцеговачким у нама осјећамо и усмјеравамо снагу наших стремљења, а како би се она обновила тамо гдје је давно порођена идеја српске хришћанске државности и независности.
Интернет-портал Слободна Херцеговина кроз 10 година свог збора и разговора завјетно се опредијелио и себе потписао српском ћирилицом, матерњом азбуком српског језика, а у времену када је тако `напредно и помодно` бити одијељен са њом – ћирилицом, отворено угроженим културним ендемом међу Србима, кога се не одричу тек посљедњи загледаници и заљубљеници у љепоту смисла, истине и поретка.

Можда овај рођендан и мали временски праг Слободне Херцеговине и није важан у контексту наших данашњих лутања и изгубљености, али јесте битан знак наших опредијељења за дубину духовног, историјског и културног насљеђа у нама, те свјесности да без свете дубине нема мирнијих и сјајнијих висина, нашем народу и цијелом свијету.

Није важан, а тек што није снажан, онај гороцвијет под највишим врховима наших планина – но без тог цвијета сва та планинска стремљења била би бездушна, теже подношљива, засигурно мање блиска Богу.

на Преображење 2023. у Београду
ГОРАН ЛУЧИЋ