Да ли ће Пребиловци икада живети у миру: Зашто је нападнут Миленко Јахура?
-
Вербални напад на предсједника Српског националног друштва „Пребиловци” Миленка Јахуру и увреде које су му упућене само зато што је Србин, приликом недавне посјете родном селу код Чапљине, у Федерацији БиХ, парадигма су политике која траје годинама и чији је циљ – спријечити повратак Срба на њихова вјековна огњишта, сматра предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.
Извор: Јадовно/Срна
„Читава наша Српска Крајина доживјела је судбину Пребиловаца. У овом посљедњем грађанском рату завршено је оно што екстремни националисти нису успјели да остваре за вријеме Другог свјетског рата. Дошло је до етничког чишћења српског становништва са подручја Федерације БиХ и Хрватске. уз `благослов` и подршку Ватикана и неких других земаља, првенствено Њемачке и САД”, рекао је Будимир за Срну.
Он је констатовао да су двојна мјерила и непоштовање основних људских и грађанских права када су Срби у питању готово свакодневна појава.
„Не беру неки други људи само плодове туђег рада, него још увијек живе у кућама и становима оних које су насилно истјерали. Наша очекивања да ће се ситуација поправити након уласка Хрватске у ЕУ изневјерена су. То су коначно сада увидјели и они који су били представници Срба или матична држава Србија која је без условљавања отворила врата Хрватској према чланству у ЕУ”, навео је Будимир.
Он сматра да су посљедња дешавања и резолуције које је донио хрватски Сабор и Европски парламент у вези са лидером Српске радикалне странке Војиславом Шешељем само најава онога што очекује Србију на путу према чланству у ЕУ.
Предсједник Српског националног друштва „Пребиловци” Миленко Јахура, приликом недавне посјете овом селу код Чапљине, вербално је нападнут и упућене су му увреде на националној основи.
Он је рекао Срни да га је напао један Хрват, који је ушао у приватни посјед српске породице у Пребиловцима да бере дивљи нар, а на упозорења Јахуре да то не чини он је запријетио да ће га физички напасти и вријеђао га на националној основи.
„Рекао је: `Више немаш ништа овдје, ово је Хрватска!`. Мислим да је ријеч о истом насилнку, `хрватском бранитељу`, који је прије три и по године, на Спасовдан, храмовну славу, пријетио нашем тадашњем свештенику у Чапљини, захтијевајући да са звоника скине заставу СПЦ и поручујући му да `иде у Бањалуку`. Полиција, чија је зграда преко пута цркве, није ни тада реаговала због грубог насилничког чина”, каже Јахура.
Пребиловци и његови становници, због стравичног погрома 1941. и 1992. године, представљају симбол страдања српског народа у БиХ.
У Пребиловцима данас има шездесетак сталних становника и двадесетак који ту бораве повремено.
Навршиле су се 73 године од страдања Срба из Пребиловаца. Тих августовских дана 1941. године 3.000 усташа блокирало је село и сакупило народ у мјесну школу „Краљ Милутин” са обећањем да ће их преселити у Србију.
Одатле су их транспортовали до Чапљине и логора Силос на Модричу, а потом жељезницом до Шурманаца и, умјесто у Србију, до јаме Голубинке у брду између села Шурманци и Међугорје.
Мјештани који су се склонили у брда око села, испред првог налета усташа, или у мочварне предјеле Хутова блата убијани су на још 48 мјеста у селу и његовој околини.
Од 1.000 становника села убијено је више од 800, док је преживјело августовски погром свега 172 Срба.