Прочитах ето, вели нови амбасадор Србије у Црној Гори, да ће Србија уступити Црној Гори авион за транспорт санитетских потрепштина из Кине и да ће отворити врата хотела Београд у Бечићима за потребе евентуалног карантина.

Аутор: Bratislav Tabaš – Сопствено дело, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=3513877

Ко ће бити у карантину хотела у власништву српске полиције није тешко одгонетнути. Сиротиња ће од те врсте комфора бити поштеђена!?

“Братски и јуначки”, што би рекао мој брат Раде Дабетић.

Нисам упознат да ли је надлежнима познато, а амбасадор као правник и бивши адвокат митрополијин зна да су Срби у Црној Гори већ одавно у карантину. Осим службених, службиних и професионалних Срба. Оних гњидоликих од којих је добар део Црногораца устукнуо, вођен оном народном да је кориснији прави непријатељ од лажног пријатеља. Има их добро камуфлираних или мутиралих попут вируса. Мада је већина голим оком видљива, а нарочито увеличана у стању је распадања.

Многа званична пријатељства имају тај задах. Као и све до чега је допрла савремена цивилизација. Пандемија најновијег вируса последица је перманентног насиља над планетом. Хиљаде сателита постављено је у свери Земљиног омотача. Такво електро – магнетно зрачење до сада није забележено.

Наравно да ми није жао ни брашна, ни авиона, ни хотела, али ми је криво да они нама исте вечери, приведу угледног свештеника оца Мома Кривокапића. Зарад реципроцитета. Сваки образ дупли шамар.

Свестан сам да проту Момчила није потребно бранити. Бранио се он момачки и у вуненим временима. Кад је мало коме бастало да се са влашћу појака, отац Момо је хтио и смио.

Скупило се петнаестак људи на молитви да се поклоне и помоле Господу. А шта нам то преостаје!?

“Молебан у цркви Пресвете Богородице служи се сваке вечери у време васкршњег поста још од 17. века као захвалност Богородици што је Боку и Црну Гору спасила од куге”, изјавио је за Инфорс прота Момчило.

Треба ли да се молимо или уздамо у људску немоћ чија нас је похлепа довела у највећу екзисзенцијалну кризу цивилизације до данас. По њима је молитва опасност, по здравље грађана, а што се јавно ушмркују и прангијају у по бела дана једни по другима групно и појединачно, што је кретање по Црној Гори ризично колико и у Триполију, то власт не забрињава.

Брине их стари угледни прота Момчило Кривокапић. Давно сам чуо анегдоту како је на Чекањима у близини Котора неки камионџија усмртио магарца. Наишао је отац Момо и као савестан грађанин обавестио патролу народне милиције:

“ Одржи му опијело попе”, шеретски ће дугачки бркајлија у плавој униформи.

“ Наравно другови, али сам најпре дошао да обавестим најужу родбину и изјавим вам саучешће”, одговорио је тада млади которски парох.

Могу претпоставити какву ће лекцију новим жбировима одржати стари и мудри прота Момчило Кривокапић, као што сам сигуран да се Цетињске Комите неће гадити на пите спремљене од српског брашна.

Ех пусто српско, рече Митке и оде у карантин! #ostanikodkuće

Мишо Вујовић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.