На Туциндан нико није смио да се туче нарочито се то забрањивало дјеци јер се вјеровало да ће имати ”чиреве”. Ако би неко прекршио то правило,пјевала му се следећа пјесмица: Чири мири по теби се вили, сваки петак по десетак,за годину по стотину.

На Туциндан вече чобани намирују стоку уз свијеће и ломи се колач на глави овна звонара и вола дешњака који се хвата у јарам. Туциндан је познат у народу као сточни Бадњи дан.

На Бадњи дан обично домаћин или неко од млађих мушкараца одлазе у оближњу шуму да усијеку и донесу бадњак. Одабраном храстовом бадњаку назива; Добро јутро, засипа га житом и Богу се помоли. Гледа да са што мање удараца сјекиром усијече бадњак. Са рукама у рукавицама прихвата први ивер од бадњака ставља га у џеп,носи кући и ставља га код шкипа јер се вјеровало колико је ивер дебео толико ће бити дебео кајмак љети на шкипима.

Бадњак се носи кући,пресијеца се на неколико комада и прислањају се код улазних врата у кућу. На Бадњи дан пекла се веселица на ражњу. На Бадњу вече
домаћин куће уноси бадњаке и налаже их на огњишту или шпорету,један дио бадњака оставља се за полазника.
Домаћин уноси бадњак у кућу и вели укућанима :
”Добар вече и срећно вам Бадње вече” !

Укућани му одговарају, засипају га житом и пјевају пјесму: Весело, весело !

Сва кућа је престрта сламом, дјеца пијучу и траже љешнике и орахе по простртој слами. Дјеца ваљају џакове сламе и пјевају Шта то ваљаш ? Ваљам сир и масло и пшенично брашно. Све то симболизује богат род и берићатну годину. Послије свих ових церемонија домаћин ложи бадњак.

– Здрави сте ми моји бадњаци, моји весељаци! Весело ми горили, а око вас млади момци и дјевојке коло вили, вино пили и весеље проводили, као сретна браћа Срби Богу мили, ако Бог да!

Укућани му одговарају: Амин дај Боже!

Послије бадње вечере наставља се божићно весеље,пјевају се весела божићне пјесме : – Божић бата носи киту злата да закити врата, од боја до боја и сву кућу до крова.

Рано ујутру на Божић домаћица пече божићну чесницу и цицвару. Чесница је била свечано украшена и ишарана. Унутра чеснице ставља зрно жита,зрно пасуља,комад дрвета и новчић. Домаћин ломи чесницу рукама и сваком даје по комад чеснице. Укућани ужурбано претражују свој комад надајући се да се баш у њихом комаду налази новац што се сматра нарочитом срећом. Домаћица спрема цицвару у кајмаку толико је масна да сва чељад огледају у њеној масноћи. Ко не види свој лик у масноћи тај неће преживјети и дочекати следећи Божић.

Рано на Божић почиње божићно славље,сва чељад су око софре,свечано обучени,сви су срећни и задовољни. Са чела софре јавља се кућни домаћин и честита Божић.

– Христо се роди ! Укућани му одговарају у глас :

– Ваистину се роди !

Сви укућани у рукама држе упаљене свијеће а домаћин чита молитве моли се Богу и Божићу. Послије молитве сви се мирбоже: Мир Божији, Христо се роди ! Ваистину се роди! Све свијеће саставе заједно и поставе их у једну здјелу пуну жита. Сакупљене свијеће повежу црвеним концем и гледају на коју ће стране потећи восак и на ту старану ће ићи с тором и на љетовање.

У свечаној атмосфери подижу се многе божићне здравице.

– Свето нам Христово Рожденство дошло на здравље, на милост и на радост па нам било на помоћи. Божић славили, никада не заборавили и нашим млађим оставили. Ове године славили како могли, догодине као шћели и жељели, ко имао с ким а имао с чим, јаки му Господ Бог помогао и нико му науди не могао!

Сваки брат Србин Божић славио под својим кућним шљеменом,са српским родом и племеном, с полазником и путником намјерником.

ПОЛАЗНИК

На Божић долази највеселији и најпожељнији гост, полазник. Ко полазио у мој дом,помогао га господ Бог. Дај Боже, да нам донесе сваку срећу и добре гласе, ако Бог да !

– Мир Божији, Христо се роди !

– Ваистину се роди !

Полазник чара бадњаке и на шпорет баца металне новце које дјеца грабе што прије док се нису угријали на плочи.

Прилази ватри,прекрсти се и вели.

– Помози Боже и Божићу !

Колико овде било варница,толико у нашег брата домаћина било парица и сваке добре среће у овоме дому честитоме !

Полазника сједају за трпезу и зоагрћу га губером да им толико буде дебео кајмак. Божићна трпеза је постављена цио дан, једе се и пије и иду многе здравице и пјевају веселе божићне пјесме.

Домаћим подиже здравицу у част полазника.

– Здрав си ми мој сретни полазниче ! Велики Бог и данашњи

Божић помогли да нам будеш сретан и честит. Свака ријеч која из твојих уста истакла код Бога се стекла и не порекла.

Седми дан по Божићу слави се Мали Божић или Српска Нова година.

НИКОЛА ЛАКЕТА