Без сумње, на недавно завршеним изборима Билећа је морала добити часног и поштеног човјека за њеног начелника. И добила га је у имену Веселина Веса Вујовића. Да је воља њених грађана била другачија, исто тако, тврдим, добила би га и у имену и презимену Ненада Неша Вукоја и топло вјерујем да бар 80% Билеће и њених грађана нема никакве сумње у ове моје ријечи и квалификације ова два човјека. Ових преосталих 20% сврстао бих или у ону острашћену политику са обје стране или неке сасвим логичне личне конотације које код неких људи изазову опречна мишљења о та два човјека. На крају крајева, сасвим сам убијеђен да и један о другом мисле идентично онако како већина Билећана и ја међу њима, мислимо о њима двојици. Колико примијетих, њих двојица су и у кампањи били више него фер један према другоме што је за сваку похвалу.

Сада се поставља оно фамозно питање послије свих избора, шта је Билећа добила, а шта изгубила? И да ли је ишта и добила и изгубила? Односно, какав је с таквим резултатима њен даљи план, пут, њена будућност и судбина свих грађана у њој?

За почетак, за све нас Билећане је испуњен један од она два добро позната услова – довољни и потребни. Сваки нормалан човјек би пожелио да има на челу своје општине поштеног и часног човјека и са избором Веса Вујовића испуњен је онај потребан услов, који смо, да се не варамо и не лажемо, можда имали и у неким претходним мандатима. Да ли је испуњен и онај довољни, то може само вријеме показати, а пракса и тренутно стање наше општине нам казују да нас је тај недостижни увијек некако заобилазио, јер је Билећа у суштини тамо гдје је била и прије 10 и прије 20 и прије 30 година. Даље не смијем, а можда бих могао гонити и све до Аустроугара. А, таква је ситуација да се и данас њени грађани што у шали, што у збиљи још увијек највише хвале и диве дјелима наше “браће” Аустроугара који су ударали тадашње, а нажалост и садашње – неизбрисиве темеље и обрисе нашег града… Оно једино капитално што смо “ми” у међувремену урадили, јесте било њено трајно сакаћење кроз потоп најљепших билећких предјела које више ни Билећа, ни Херцеговина немају, нити ће икада више пред својим очима имати.

Но, одосмо превише у прошлост. А и за разумјети је кад смо скоро сви изгубили наду у претјерано добру будућност која се граничи билећком општином. Боље да се врнемо ту гдје сада јесмо. У веома тешку и скоро безнадежну ситуацију која се већ дуги низ година и деценија не мијења. Изборна и постизборна еуфорија је спала, народ се забављао и убио мало времена, нова власт је формирана и сада треба кренути даље… Како, куда, с чим, с ким…?

Извор фотографије: trebinjedanas.com

Искрено, лично сам био изненађен тако глатком побједом Веса за начелника. Без обзира што са позиције опозиције долази на градску власт и њену столицу број 1, убијеђен сам да је Нешо, чак, иако са позиције власти, био у доста подређенијем положају у односу на Веса пред почетак ових избора. То наравно ничим не правда његов пораз, нити омаловажава Весову побједу, али та несумњива подређеност лежи у два више него очигледна разлога.

За нас Херцеговце је познато да туђи успјех задњи праштамо, а да се разумијемо, Нешо је веома успјешан човјек. Колико је бањалучка политика била дио тог његовог успјеха, како се воли по Билећи причати, то само он и они знају, али без обзира, успјех који је направио са Мљекаром Пађени је голем успјех и само му га нереални и злонамјерни људи могу оспорити. Други, много озбиљнији и унапријед се знало – “немогуће подношљив” товар на Нешовим плећима је била крајње упитна владавина и резултати његове странке у претходном периоду. А што је највећа иронија – са којом он лично до уназад пар мјесеци ама баш никакве везе није имао. А, не треба бити претјерано забораван па да се с ума сметне она читава плејада политичких асова које је неко из те странке извлачио из рукава као да је уз виски и камин правио тим за видео игрицу, а не за тим који треба да обезбиједи билећком народу свијетлију будућност. Нажалост, та странка је најбољи свој потез одиграла тек на почетку њеног локалног краха, и то пред саме изборе бирајући из њених редова најбољег могућег кандидата којег је у читавом граду могла изабрати. На све је мислила, само није на своју скорију прошлост и на колективни дух Билећана који може дуго да трпи, али не и да истрпи…

Поред тог генијалног потеза са Нешовим избором, направили су и једну генијалну грешку – човјеку који осим жеље да помогне свом граду, реално нема никакве везе са професионалном политиком, нису обезбиједили коалициону подршку, ни одговарајућег савјетника у његовој кампањи. На овим изборима, или га није имао, или је имао некога ко се још мање од њега разумије у политику и тај наш херцеговачки дух. Но, колики је терет понио и да му је дошла свита Вучићевих савјетника, не би му помогла, али бар пораз не би био тако убједљив. Ону посјету ометеној дјеци и заборавих, али још ми из главе не излази онај видео спот са свим оним смонтираним пројектима, вјероватно од стране неког амбициозног студента којем неко на брзину, стојећи му изнад главе, рече: “Е то ту, тамо оно, овдје ово и свима добро!” Али, нико не помену у оном споту – одакле и чиме брате мили све оно??? Не дај Боже да је Драган Марковић Палма видио онај спот, пао би у депресију пет дана само због страха да неко може боље и успјешније од њега…

Иако мислим да га је с његовог личног становишта Бог вјероватно погледао, мислим да је за Билећу и све Билећане више него кобно да се политички изгуби такав један човјек и да трајно одустане од своје жеље и воље да помогне свом граду. Он је по својим компетенцијама и квалитетима вјероватно посљедњи од таквих људи у Билећи који је био спреман да без икакве суште потребе уђе у гротло звано политика и покуша помоћи свом граду. И без обзира на све – лично вјерујем да би успио у томе.

Претјерах можда с Нешом, ипак он није изабран за нашег начелника. Можда је сада битније бринути како, шта и о чему Весо размишља? Од поштења, морала и оправданих ратних заслуга се не може живјети. Још мање од, сада, сигурно никакве подршке Бања Луке, државе, сусједног града Требиња… Од моћи своје странке која није на завидном нивоу у држави, опет не може, па је право питање од чега и чиме Билећа може кренути напријед? Можда ћемо само часније и моралније пустити свијећу да изгори, што свакако није мало, него је пуно код нас поносних Херцеговаца. Дим ове досадашње је почео клати за очи зато се и десила промјена…

Било како било, Весу треба помоћи, коме је год до Билеће и Билећана. Иако немам право на то, мој једини и искрени савјет Весу би био да се колико данас престане сматрати политичарем, јер њега народ Билеће није изабрао због његовог политичког талента, већ управо због политичког антиталента претходне власти. Да схвати да сам и са својом странком и бројним коалиционим партнерима ништа неће моћи учинити као политичар, али као xрабар и поштен човјек који жели добро своме граду можда нешто и успије. Да не буде сујетан и да се не либи позвати на кафу у општину било ког политичара без обзира на његову страначку припадност на топлу ријеч и размјену мишљења. Био то први исти Ненад Вукоје. Није Нешу његова фришка странка милија од боље, љепше и успјешније Билеће и насмијанијих њених грађана. Био то други још један од ријетких вриједних и систематичних из супротног табора – Михајло Вујовић, човјек који је, по мени, потпуно неосновано прозван и оспорен и који је имао своју улогу и почео радити за наш град онако како треба. Био то трећи – професор Драган Бабић – Мацко, који је својевремено направио озбиљан и похвално запажен билећки залет са мјеста начелника. Био то четврти отац Небојша Коловић, старјешина билећке цркве, храбри визионар и најсвијетлији духовни и неимарски примјер у посљедњих 30 билећких година… Не треба пуно писати зашто и због чега – отиђите и помолите се у нашу лијепу цркву… Био то пети неки успјешан привредник попут Николе Носовића који је направио свјетску причу из сеоске средине. Био то шести још неко попут њега… Сигурно све њих краси већа љубав према Билећи и суграђанима него емоције према несрећној политици и странкама које, наметнуте из Бања Луке, више и саме не знају како се зову и кога имају за своје чланове.

Билећа има шансу да се извуче из ове незавидне ситуације једино уколико се њени водећи људи поставе изнад сваке страначке политике и било каквог интереса осим билећког. Да се превазиђу све политичке размирице и да се сваки способан човјек у њој укључи и да свог доприноса. Да се попишу и алармирају сви њени људи у Србији и дијаспори, који имају воље, жеље и могућности да помогну. Да се евидентирају сви студенти у посљедњих 20-30 година који су добијали било какве стипендије (општинске или од градских предузећа), а који се нису никада вратили у њу, па да се сада као “снађени људи” по великим градовима Србије и свијета осврну мало на свој град који је улагао у њих. А доста их таквих има, укључујући и мене, јер сам један краћи период свог студирања примао стипендију из Електричног. Да се под покровитељством општине и њеног начелника направи неко шире радно тијело или група успјешних и способних људи која ће бити укључена у ту заједничку борбу звана “Билећа – боље мјесто за живот!” И свашта, свашта још нешто! Није лако, а није да не може, само за почетак треба свако да побиједи сам себе… И да се сви молимо за њу, јер Билећа можда нема ништа друго, али душу своју засигурно има и имала је одувијек. Дала је толико људи са таквим духом и шармом да би се књиге о њима могле написати. Боже помози јој!

БОЖО БОБАН ВУКОЈЕ / ВУКОЈЕ.РС