Свима нама добро познати “ТАТОО” илити трајно шарање и мацкање по сопственом тијелу.
Извор: blic.rs
Тема коју сам више пута пребацивао преко мисли и одгађао, јер је данас толико очигледна и у пракси присутна да човјек и сам себи више повјерује да је то данас сасвим нормално. Ако не нормално, онда бар сасвим уобичајено и реално. Но, надам се да још увијек сви не мисле тако. Стварно, не би ваљало…
Тешко да икоме може проћи иједан топлији дан, а да је не види негдје и на некоме. Више то и не морају бити само топли дани, јер је данашња глад и пожуда за ефектом тетоваже дошла до тога нивоа да “то није то” ако се не види 7 дана у седмици, 30-так дана у мјесецу и 365 дана у години. Стога се она данас све чешће “удара” на мјеста која се могу само у мраку сакрити. На вратове, зглобове, прсте, дланове, испод ушију… Испада као да се људи данас тетовирају више због других, него због себе самих. Свако може “истетовирати” у дубини своје душе оно што некоме стоји и на руци и на леђима, али какве вајде кад то нико не гледа… Циљ је, изгледа, да се види. И баш ту, што се мене тиче, нестаје сва поента тетоважа и тетовирања.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
