БАБИН МОСТ
-
Прошле ноћи је по пети пут оскрнављена црква Покрова Пресвете Богородице у Бабином Мосту, древном српском селу повише Косова поља. Ово село сам посјетио прошле године у новембру и поклонио се његовој мученичкој цркви. Вијест о њеном новом силовању лично ме је повриједила и обновила доживљену жалост над њеним ропством.
Некада је надомак Бабиног Моста постојало плодно и богато српско село Милошево, а које су послије ослобођења Косова и Метохије населили колонисти из Херцеговине, назвавши га у спомен на Милоша Обилића, славног и светог косовског војводу.
Данас је Милошево без Срба, а куће и земљу су већином откупили Албанци. У Бабином Мосту преживљава мала српска енкалава, а испред села, уз пут према Приштини, отворена је `јавна кућа`, у којој нажалост раде и неке худе Српкиње. Несрећне наше кћери надомак најсветијег српског поља. Слика о нама недостојним данас.
Преносим поново текст о Бабином Мосту, написан послије прошлогодишњег ходочашћа светом и распетом Косову и Метохији.
✥✥✥
Данас је Бабин Мост једна од посљедњих српских енклава надомак Приштине. Предање вели да се ово село најприје звало Бабин Нос, а ето временом се бабин нос преметнуо у мост. Но, ништа није тако одредило судбину овог питомог села као његов положај, истовремено најљепшег и најстрашнијег мјеста… село лијепо и страшно.
Бабин Mост се налази баш повише Косовог поља, изузетно плодне равнице по којој је цијела област добила име. Ево, замислимо да се ратна коњица покрене од Бабиног Mоста природно би било да се она заустави под Газиместаном, ту гдје се пространа равница зауставља лаганим надбрежјем. Бабин Mост гледа преко Косовог поља на Газиместан и спомен-кулу Косовским јунацима.
Не памти се када је настало ово село, а од кад се може запамтити оно је српско. И још се зна да је постојало и прије Косовског боја. Када је коначно одлучено гдје ће се српска војска суочити са туђином, Бабин Mост се природно наметнуо као командно мјесто српских војвода, стратешка узвишица са које се ратно поље може разматрати као шаховска табла, а бити леђима окренут снажном српском залеђу.
И памти се, народ тако прича, да је у Бабином Mосту Цар Лазар сазвао Косовску вечеру, причесни објед изнад великог жртвеника. Заиста су српске војводе вече пред бој провели са Кнезом. Служило се само црвено вино из Метохије и хљеб од косовског жита, у спомен на Христову вечеру са апостолима пред велико страдање.
Битка је започела са првим сванућем, а послије причешћа, и све се завршило до 10 часова пријеподне. Био је уторак, 15. јун по старом српском рачунању. Послије големог изгинућа српски ратницу су најприје сахрањени у Бабином Мосту. Над њиховим моштима Царица Милица гради Богородичину цркву, у спомен на пречасну Марију која је и сама гледала синовљево страдање, са крста га примивши на руке.
Од тада се за цркву у Бабином Mосту каже да је једини храм са два олтара, један је Часна трпеза, престо Господњи, а други су мошти Косовских витезова, олтар цјелосног Српства.
Данас се уз олтар Богородичине цркве у Бабином Mосту налази и гробница српских незнаних ратника изгинулих од Бугара 1915. године „за велико и свето дело ослобођења и уједињења, на чијим костима су почивали темељи Краљевине Југославије“.
У спомен на 600 година од Косовског боја, јуна 1989. године, подигнута је „Спомен-трпеза на месту где је Цар Лазар одржао Ратни савет пред бој на Косову 1389. године.“ Аутори овог споменика су Милић од Мачве, Јовица Влаховић, Благота Ђуричић и Мишо Лазић.
Наше ходочашће светом Косову и Метохији започињемо у Бабином Mосту, ту гдје су и страдње и светост Косова започели, и гдје ће његов васкрс бити огњен и бљештав. Од тог завјетног свјетла које ће допирати од Косова поља до неба засијаће очи у свим земаљским крајевима гдје Србин буде освануо.
ГОРАН ЛУЧИЋ