• Никада није било оволико књига, никада човек није имао приступ оволикој гомили исписаних страница и никада није било мање писмених, рекао је редитељ и писац Емир Кустурица у својој беседи отварајући Сајам књига у Београду. „Како је пуста младост која није открила Антона Павловића Чехова! Шта би било да нам душу нису преплавиле Толстојеве реченице у којој је свјетлост падала и на најситнији детаљ?“, упитао је Кустурица.

Режисер Емир Кустурица отворио је 60. јубиларни Сајам књига у Београду. Својом беседом „Бити писмен“, Кустурица се вратио у 19. век када је писменост у нашим крајевима доносила посебно место у друштву.

„Када би неко за некога рекао он је писмен, гласно би изразио према тој особи уважавање над којом је лебдио облак покривајући главу као велику тајну али и ништа мањи збир врлина. Писмени није био савршен, али му је то била намјера“, рекао је Кустурица.

„Писмени је тежио ка истини, доброти и узвишености. Није имао никакве везе са антијунаком који постаје оличење времена у којем живимо. Никада није био до краја стваран, а руковали смо се са њим. Изгледао је као лик који је искорачио из неке књиге, бануо пред нас као и сама истина да без упамћених слика и читавих поглавља књига нема писменог човјека! Писмени је био човјек врлина, необуздан, острашћен као Оскар Вајлд, али је рјечју као сабљом знао да раздвоји укус од неукуса и покаже нам пут и начин како да мислимо. Све друкчије од ововременог антијунака, селфи човјека самозаљубљеног, оног који не вјерује у историју, прихвата корпорацијски капитализам као судбину и вриједно ради на доказу како његов комшија али и читав народ не вриједи пишљива боба! Он прави селфи снимке својим ајфоном и са великим узбуђењем прати развој сваке бубуљице на лицу“.

Говорећи о својим младалачким искуствима која је стицао кроз „писменог човека“ Кустурица је рекао да нам је „тајне механизме у тек зачетим духовним процесима откривао писмени човек. Учили смо ту лекцију од студента Раскољникова а када нам није било јасно зашто је он хтео да убије бабу лихварку, препуштали смо се страницама његове патње, проживљавали његове дилеме као своје и научили од њега каква искушења и које невоље нас чекају и схватали боље него да смо проживели два живота“.

Кустурица се поетично запитао: „Како је пуста младост која није открила Антона Павловића Чехова?“.

„До уха његовог јунака вјетар донеси ријечи волим те иако нисмо сигурни да ли је крупну ријеч изговорила она у коју је он био заљубљен, тек ријеч ношена вјетром постала је симбол љубави. Шта би било да нам душу нису преплавиле Толстојеве реченице у којој је свјетлост падала и на најситнији детаљ! Знали смо боју дугмета на мундиру Вронског, а лик Ане Карењине је био јаснији од упечатљиве глумице на филмском платну. Све то, док нас је водио страницама гдје смо били гријани племенитим одмах затим таласима свирепе људске осјећајности, а тек у сјени крупних ријечи развијао је заплете снажне и модерне. Да није било Булгакова како би осјетили апсурд и парадокс. Мало је времена да се наброје сви писци који су ако не једнаки али не мање важни без којих писмени није могао да настане“.

„Да није све изгубљено а никада није све изгубљено потврђују нам појаве које као усамљене заставе у пустињи машу и потврђују нам да има писмених само су нам склоњени с очију! Стиснути између хиљаду информатичких чуда, јутјубова, ријалити шоуа али и одређени политичком коректности најновијом верзијом глобалне аутоцензуре. Потписник ових редова вјерује да тих застава има и више него што вјерујемо, некад се и рукујемо са њима а не знамо да су то они“, поверио се Кустурица и са жаљењем констаовао да никада није било оволико књига, никада човјек није имао приступ оволикој гомили исписаних страница и никада није било мање писмених.

Са резигнациојом констатује да „данас нема ко не пише а мало ко чита. На таквој подлози је растао је онај други човјек кога смо назвали селфи и као пројектована кафанска простакуша постављен пред наше очи и неће бити склоњен док се не деси велика катарза“.

„Нарастао на гомили побрканих појмова идеје да је доступност информацијама исто што образовање, у времену метастазе владавине идеологије новца и користољубља гдје је једино она помно праћена бубуљица на лицу била важна. Прво је селфи побркао реалност са реализмом за којег Достојевски каже да је најфантастичнији од свих праваца“, рекао је Кустурица.

„Чиме се та реалност мјери и са чим упоређује ако не са поменутим поглављима књига које памтимо. Ако не зна да пореди постојећи свијет са непостојећим ако не може да створи властиту слику свијета, а то може да учини писмени човјек, овај други живи живот у коме не требају камере да би све постало ријалити шоу, крунски израз неопаганске цилизације чији циљ је да се изведе доказ да смо хуље, протуве и сјецикесе и да нас непрестано треба кажњавати, који нам стално упумпава идеју о нашој залудности, а скривена тенденција је зла полтичка намјера свјетске плутократије извођење доказа о нашој фаталистичкој склоности ка биолошкој“, истакао је Кустурица.

Бити писмен, каже Кустурица, то је формула која отвара врата докучивих тајни и благодети које човек може да оствари у свом краткотрајном боравку на Земљи. Ако је писмен, додаје, онда човек може да буде срећан, ако није писмен како да препозна Џонатана Френзена америчког писца који је већ вратио светски роман на висине Толстоја, духовне пејсаже Бернхарта.

„Отварајући сајам који ме је увијек привлачио као мјесто гдје би се човјек лако преварио да се због великог броја људи отвара сајам аутомобила, а не књига и гдје некад између књига тече ријека људи избјеглица из реалног живота ка мноштву књига исто као што вјерник бјежи Богу! Ништа мање вриједна је и мисао да овдје повремено васкрсне онај писмени човјек о коме сам говорио, да овдје слободно хода и враћа слике из прошлог вијека, да је ако не другде овдје слављен и опажен баш као што су га примјећивали некад у граду гдје је био главни лик и да га види неко дијете у чијем животу ће у будућности, када одрасте као ми, бити све друкчије“, закључио је Кустурица своју свечану беседу, отварајући београдски сајам књига.

ИЗВОР: РТС, ТАНЈУГ