• Након спектакуларног концерта на Тргу слободе у Требињу, поводом тридесетог рођендана Републике Српске, Даница Црногорчевић у разговору за „Јадран Требиње“ подијелила је прве утиске. Очарана је, каже, синоћњом атмосфером, а прије свега најмлађим Требињцима који су током цијелог коцерта пјевали заједно са њом. У Требињу се, прича, осјећа као код своје куће.

  

  Даница Црногорчевић-Фото:Јадран Требиње

Оно што требињска публика није знала и није могла ни да примјети на синоћњем концерту, је то да је Даница само неколико минута пред наступ била прикључена на инфузију. Пут до Требиња јој је јако тешко пао, јер се осјећала лоше и прије доласка на свечану академију у Бањалуку. Када је изашла на бину, каже, сав умор је нестао.

-Велика ми је част што сам у ове велике дане за Републику Српску била са мојим народом, са српским народом. Драго ми је што сам са њима дијелила радост, прије свега Божића, па онда и овог великог празника Светог архиђакона Стефана. То што је моје здравље пред концерт било угрожено, није се осјетило баш због тог благослова. Презадовољна сам концертом и реакцијом публике.

• Оно што је синоћ било посебно примјетно је реакција најмлађих Требињаца на Вас лично и на Вашу интерпретацију. Како коментаришете чињеницу да су дјеца током цијелог концерта пјевала у глас са Вама?

– Дјеца су ме посебно одушевила. Они су пјевали у глас и невјероватно ми је што знају апсолутно сваку пјесму. Мени је јако битно да дјеца знају, не ко сам ја, већ да знају кога ја опјевавам и да науче ко су наши преци. Желим да запамте и оне родољубиве, традиционалне пјесме које су живјеле раније, а ми их сада оживљавамо кроз ове наступе. Прије свега желим да упутим нашу омладину да се врате мајци цркви и Светом Сави, јер је то наше огњиште и да увијек запјевају. Пјесма нас је спајала кроз вијекове, оживљавала и давала полет за даљим стварањем и даљим животом, послије толико ломова и падова, послије толико посрнућа и духовних и културних. Ево и данас смо свједоци колико је наша култура деградирана утицајем спољашњих струја и много је тешко борити се против тога. Медији увијек теже да приказу нешто што ми нисмо, да се докажемо да смо као неки други запањачки народи, којима је то у крви, а нама није, јер се то коси са нашом духовношћу и културом. Упаво због тога, желим да дјеца науче те духовне пјесме и да се у том руху стварају нове. Свједоци смо великог броја етно група које активно раде и то је већ једна струја која се не може зауставити, јер сада сви заједно, и Република Српска, и Црна Гора, и Србија учествујемо у спајању нашег народа.

• Пјесма „Једина Српска“, која је премијерно изведена прије нешто више од 24 сата већ има пола милиона прегледа. Како је дошло до сарадње и да ли сте очекивали овакав одјек?

-„Београдски синдикат“ и ја још од литија сарађујемо у смислу да смо се виђали и планирали нешто. Ово је била искра која је сада само запаљена и засијала најјаче што је могла. Видјела сам да је народ реаговао одлично. Пјесма није ушла у трендинг, то су неке њихове блокаде на одређене ријечи, али пјесма не носи ништа што је противно нечијим ставовима и увјерењима. Пјесма одише родољубивошћуи историјским чињеницама. Укратко, то је прича о настајању Републике Српске и апсолутно никога не смије да увриједи. У суштини, трендинг и није мјерило, мјерило је да је пјесма „упаљена“ не само у Републици Српској, јер она „гори“ и у Србији и у Црној Гори и горјеће и убудуће. Само могу да кажем да сам имала ту част да са „Београдским синдикатом“ поклоним такав дар нашој Републици Српској за овај тридесети рођендан и то смо урадили са великим жаром и љубављу. Ујединили смо три подручја и показали несаломљивост и јединство српског рода.

• Пјесма „Весели се српски роде“ која је постала химна литија у Црној Гори, такође је доживјела велики успјех, да ли сте то очекивали?

-Пјесма „Весели се српски роде“ није настала као неки осмишљени пројекат и зато је тако и заживјела. Пјесма је заправо настала прије три и по године и када је мој супруг написао, ја сам га питала: „Иване, каква слобода, зашто да се веселимо због слободе?“ . Чак сам му сугерисала да промијени тај текст, али он је истрајао на првобитном тексту, што се испоставило као исправно. Није се дало да се пјесма објави тада, што би се рекло „нису се поклопиле коцкице“. Чекали смо да снимимо спот, али то је била Божија воља. Када је све почело у Црној Гори рекли смо: „Или ћемо је објавити сада или је нећемо објавити уопште.“ Када је пуштена, на Видовдан 2020. године, одмах је примљена као да је већ живјела у народу. Ми смо једва чекали да је објавимо, али нисмо очекивали овакав успјех и да ће чак и Новак Ђоковић да је запјева и да ће му бити једна од омиљених пјесама.

• Може ли се рећи да је то Ваша „лична карта“?

-Када год се појавим та пјесма се очекује од мене и синоћ сам је извела два пута. Тачније, нисам је извела ја, него публика. Мени је срце било огромно, јер то је њихова пјесма, која је само изашла из нас и више је не доживљавам као своју пјесму, јер је она ушла у народ и њихова је.

• Са ове дистанце да ли видите утицај ове пјесме на коначни исход литија у Црној Гори?

-Без неке лажне скромности велики је утицај ове пјесме, уствари тог примјера да се прије свега издигнемо изнад политике. Зато су и литије биле историјске, јер је изнад свега био управо Господ, који је једини спас српском народу кроз вијекове. Ми само не смијемо правити грешке из прошлости, а пјесма је та коју наш народ највише воли. Ми смо весео народ, нама не могу сломити тај дух. Увијек ћемо, у свакој невољи и вољи, запјевати са истим жаром и тужне и веселе пјесме, зато и ова пјесма поручује нашем народу да се весели, јер зла сила не трпи када се ти веселиш.

• Оно што људи који Вас прате могу да виде, је чињеница да је породица Ваш покретач и највећа снага. Да ли је то примјер који желите да млади слиједе?

-Увијек ћемо гледати да дајемо примјер наше мале цркве, а то је породица . Нажалост, живимо у периоду када је много развода бракова и нетрпељивости између супружника, али нама је циљ да дјеца виде да само једно може да нас одржи, а то је да се окупљамо око породице и да стварамо породицу. Моја дјеца мени дају мотив и снагу да радим. Сву дјецу која су синоћ била ја гледам као своју, вјерујете ми у њима сам видјела моју дјецу и пјавала сам за њих, јер то су све моја дјеца. Синоћ када смо се фотографисали трудила сам се да их изљубим и то ми је дало још већу снагу и мало су ми умањили недостајање моје дјеце.

Даница каже да њена дјеца, иако су још увијек мала, већ пјевају, а поготова најстарија кћерка која већ држи микрофон и апсолвирала је све пјесме.

За крај нашег разговора Даница је захвалила градској управи Требиња на повјерењу које је указано њој и њеном оркестру, да овако велики дан и велики јубилеј увеличају и подјеле са грађанима Требиња, те додала да ће се увијек враћати у најјужнији град Републике Српске.

– Долазићемо у Требиње као да је наше, јер и јесте наше. Овде се не осјећам као да сам изашла из Црне Горе. Спомињу ми сада неке тестове, које ће нам тражити на граници, али за мене је та граница само материјална и ја сам већ кући – закључила је Даница за „Јадран Требиње“.

Коса Зотовић / Јадран Требиње