•  Краљ Александар и краљица Марија посетили су Црну Гору и  Приморје 1925.

Дуж целог пута срдачно су их дочекивали соколи. Са своје стране краљ је свуда указивао највећу пажњу соколовима. При уласку у Подгорицу соколи и соколице стајали су уз почасну чету и краљ је међу првима поздравио соколе. Исто је било у Даниловграду, где је краљ даровао друштву 3.000 динара. Кад је краљ аутом пролазио кроз Никшићко поље соколска деца су држала шпалир. Краљ је два пута заустављао аутомобил  и силазио међу мале соколе и соколице. На уласку у Цетиње соколи су држали стражу и свуда први учествовали на свечаностима. Првог дана боравка краља и краљице приредили су код касарне јавну вежбу, којој је са великим интересовањем присуствовао краљ. Исто тако је било у Бару, Вирпазару и Будви. (1)

На Приморју посетили су Бар, Улцињ, Спич, Свети Стефан, Будву, Грбаљ, Тиват, Котор, Херцег Нови, Рисан, Пераст, Дубровник и Цавтат.  У Бару су 23. септембра 1925. тријумфално дочекани. Др. Никола Добречић поздравио је краља у име Приморја : „Поздравља Вас вјековном славом овјенчана Српска Примасија, која је играла велику часну улогу у развитку и ослобођењу Српског народа, … Нарочито ово дивно Српско Приморје, овај старославни град Бар, …од Вашег Величанства … очекује да буде главна трговачка лука при излазу трансбалканске жељезнице. Ова жељезница која би пролазила кроз Црну Гору и сишла на Бар, усрећила би Црну Гору а Ваше Величанство и Ваша краљевска влада задужили би Црну Гору за вјечна времена”. (2) У Котору адмирал бокељске морнарице Радоњичић, соколи, добровољци, представници которских друштава са народом Котора дочекали су краља.  (3) Поводом доласка краља Александра на Приморје 1925. у дубровачком листу „Слога“ изашао је поздрав од Риста Ј. Шуковића у коме је речено : „Са гордог и поносног Ловћена, тог славног и пјесмом опјеваног дома и уточишта соколова и јунака, силазиш у питомо Приморје, на обале плавог Јадрана, да по први пут обиђеш Твоје вјерне синове и земље, за чије ослобођење пролила се потоцима крв … јунака и витезова. Међу толиким градовима, варошима и селима, која се међусобно натјечу, да Те што свечаније дочекају јесте … град Дубровник. У овом малом граду, који се поноси дочеком својим Цар Душана Силног, дочекива Тебе и … један вод, … преживљелих у прошлим ратовима, а који су се борили добровољно … за ослобођење овог бисер Града на Приморју и уједињење …“. (4)

 Краљевски пар је 27. септембра 1925. ушао у Дубровник кроз врата од Пила, окружен почасном стражом Жупљана, у њиховим богатим народним ношњама. О посети је написано : „Док су краљ и краљица пролазили преко Страдуна, са свих прозора је као киша падало на њих цвеће, … Дубровачке госпе са прозора палача махале су марамицама …“. По Страдуну били су поређани с једне и друге стране соколи и соколице, мали извидници, ђаци стручне школе, поморске академије и Конављани у богатим народним ношњама извезеним златом.(5) Народна женска задруга учествовала је у свечаностима приком посете краља Александра и краљице Марије Дубровнику 27. септембра 1925. заједно са дубровачким корпорацијама (Српско радничко друштво Братимство, Југославенска Матица, Соколи, Орјуна, Народна Радикална Омладина, Српско православна школа, …). Краљ Александар даровао је Народној Женској Задрузи и Соколима по 5.000 динара. (6) 

У Цавтат је дошло мноштво света из Конавала да дочека краљевски пар. Цело место било је искићено, а испред цркве св. Николе подигнут је славолук. Званична посета била је отказана. Преко 500 излетника укрцало се на пароброд „Затон“ да у Дубровнику виде краљевски пар. Кад је брод био код острва Супетра, сусрео се са моторним чамцем на коме је био краљевски пар. Излетници су препознали краља и краљицу и стадоше поздрављати клицањем и махањем. Брод је окренуо према Цавтату. Опазивши чамац ратне морнарице, слушајући звиждук „Затона“ и његов повратак, неки се сетише у Цавтату шта би то могло бити, те се раширила вест „Краљ долази“. Краљ и краљица су се искрцали пред славолуком крај цркве Матице, где се већ било окупило доста народа, а краљевски пар праћен од чете домаћих коњаника упути се ка Маузолеју Рачића. Стала су звонити звона, пуцати мужари, народ се са свих страна окупио, излетници су се са „Затона“ искрцали и разврстали по обали, да дочекају краљевски пар. На повратку из Маузолеја краљевски пар се зауставио код „Цавтајске Удруге Пчелица“, где им је учитељица Јелка Миш показала богату збирку народних везова. Кад су дошли на обалу народ их је бурно поздравио, а краљ сав раздраган уђе међу народ и са многима од њих се руковао. Код Фрањевачке цркве укрцао се у дворски ауто да крене према Дубровнику. Код славолука поздравио је краљевски пар дон Ђуро Кречак, жупник Ћилипа.

Бурно поздрављен од свог народа дворски ауто праћен од 20 коњаника одјурио је пут Дубровника. Кад је дворски ауто прошао празан пут Цавтата многи су се у Жупи досјетили, да ће се краљевски пар повратити из Цавтата преко Жупе. У листу “Народна Свијест“ истакли су: „Тај глас окупи на главну цесту и старо и младо и кад су се Н.Н.В.В. враћала народ их је свечано поздрављао поклицима, махањем рубаца обасипљући ауто цвијећем. Н.В. Краљ се је зауставио у Плату, Млинима и Чибачи и разговарао са народом.“ (7) Приликом званичне прославе преноса Његошевих остатака 1925. са Цетиња у гробницу на Ловћену, Соколство није било позвано. Зато је цетињски делегат на главној скупштини жупе Мостар предложио да соколство поново само за себе приреди свечаност. На скупштини жупе одлучено је да се одржи свечана седница у спомен Његоша и да се положи венац на његовом гробу на Ловћену. У договору са старешинством савеза решено је да старешинство жупе заступа код свих свечаности старешинство савеза. (8)

Приликом посете  краља Александар и краљица Марија Црној Гори и  Приморју 1925. свуда су срдачно дочекани. У томе су предњачили соколи. Ипак зато што нису били позвани приликом посете на скупштини Соколске жупе Мостар одлучили су да делегација жупе посети Црну Гору наредне 1926. године.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :       

1. „Соколство и краљев пут кроз Црну Гору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 211;

2. Растодер Шербо, Јасмина, „Др.Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски”, Будва 1991; стр. 18, 47, 62, 90, 91, 112, 113;

3. Небојша Рашо, „Уједињење Боке са Србијом 1918”, Херцег-Нови 2006, стр. 104;

4. Ристо Ј. Шуковић, свештеник–добровољац, „Ваше Величанство, Ратни Друже!“, „Слога“, Дубровник, 25. септембра 1925, бр. 15, стр. 2;

5. Станислав Краков, „Преко Високих Дечана и Ловћена у Приморје“, „Алманах Јадранске Страже за 1926“, Београд 1926, стр. 82, 111; Јован П. Поповић, „Краљ Александар у Црној Гори 1925 године“, Београд 2003, стр. 197, 200, 204, 219, 223;

6. „Распоред корпорација при дочеку“, „Narodna svijest“, Дубровник, 26. септембра 1925, бр. 39, стр. 3; ,,Дарови Њ. В. Краља“, „Narodna Svijest“, Дубровник, 1 октобра 1925, бр. 40, стр. 2;

7. „Narodna Svijest“, Дубровник, 1. октобра 1925, бр. 40, стр. 2;

8. Др. П. Мандић, „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. септембар 1926, бр. 15-16, стр. 157-160;