СОКОЛСКО ДРУШТВО ПАКРАЦ

  • Друштво у Сремским Карловцима било је матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије.

Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна, Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора…). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе.  Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. (1) После уједињења 1918. сви соколски савези ујединили су се у јединствено соколство С.Х.С.

Стожер соколског друштва у Пакрацу био је правник Војислав Вуксан. Умро је 1927. у 33 години живота. Основао је соколско друштво у Пакрацу, а такође и друштва у Чаглићи, Кусоњи, Прекопакри и Шарвици. Прелазио је дневно по 5 и више километара и окупљао сељаке, са њима вежбао соколске вежбе и упућивао их у соколе. Водио је 5 соколских друштава истовремено. У Пакрацу је био душа сваког националног покрета, а посебно соколства. Стотине учитеља и учитељица које су изашле из пакрачке препарандије, постали су соколи његовом заслугом. При сахрани др. Миленко Марковић истицао  је његово Српство.  У име Соколске жупе директор учитељске школе Сучевић истакао је да не губи само пакрачки Соко свог ненадоместивог старешину, него и цела жупа. (2) Соколско друштво у Пакрацу  приредило је 4 јуна 1922. јавну вежбу. Пакрачки соколи дочекали су на железничкој станици соколску фанфару из Загреба и изасланике соколске жупе загребачке и Соколског друштва I. Кад су гости стигли сврстала се поворка  по извештају часописа „Соколског вјесника жупе загребачке”  какве Пакрац до тада није видео и прошла кроз место уз музику соколске фанфаре и истерала из кућа све живо  те их повукла попут таласа са собом на вежбалиште. Ту их је чекала маса знатижељних гледалаца. У поворци је било преко 500 чланова, чланица, сељака-сокола, нараштаја а највише деце. На вежбалишту их је поздравио старешина Перо Хорват. Поздравио је пре свих изасланике жупе и Соколског друштва I из Загреба Богуновића и Брозовића, а затим бившег старешину а тада члана жупског старешинства дра. Александра Угреновића. Као старешина друштва Пакрац посветио је све своје силе за подизање и напредак друштва, те је и јавна вежба плод његовог рада, прочитао закључак годишње скупштине којим је Угреновић изабран за I почасног члана соколског друштва у Пакрацу и предао му диплому. Душан Богуновић се захвалио на поздраву у име жупе и Сокола I. Прво су наступиле девојчице пакрачке основне школе  и села Прекопакре. После њих наступили су дечаци из Пакраца, Прекопакре и Шеовице. После су наступиле девојчице грађанске школе под вођством сестре Продановићеве у простим вежбама са украшеним обручима.  Буру одушевљења изазвали су дечаци  грађанске школе на челу са Бранком Бабићем  са вежбом „Симболика уједињења”. Шегртски нараштај на челу са Иваном Зоричићем, вежбао је вежбе са палицама. Женски предњачки збор извео је вежбе са двојим ручама, а чланови на ручама, коњу, пречи и козлићу.  Сеоски соколи из Шеовице, Кусоња и Прекопакре у својим сеоским оделима и соколским капама  њих 40 под вођством Јанковића, Зрнића и Жеака извели су жупске просте вежбе. Чланице су извеле Мурникове просте вежбе. Мушки предњачки збор извео је вежбе на пречи. Последњу тачку Мурникове просте вежбе извели су чланови друштва. После вежбе било је народно весеље. За  технички успех вежбе био је заслужан начелник Козак и његов мушки и женски предњачки збор На крају чланка у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке”  истакнуто је : „Рад и опет рад  и то ситан  и неприметан рад темељ је сваком напретку па и напретку Соколства.” (3)

Соколско окружје Пакрац одржало је 7 јуна 1931. јавну вежбу. Учествовале су сеоске чете из Шпановице, Субоцке, Кукуњевца и друштво Чаглић. Дошла су браћа из Дарувара и Градишта, оделење вежбача из Загреба Сокола I са Штефаном старешином и жупском начелницом Брозовић. Соколска поворка кренула је на гробље. Тог дана је освећен споменик Војину Вуксану. Споменик је подигло друштво уз помоћ прилога поштовалаца. За време црквеног обреда певао је друштвени хор под управом диригента Бајде. Након обреда просветар друштва Душан Диклић, евоцирао је успомене на брата Војина и изнео његове заслуге за друштво. Истовремено преливен је гроб младог сокола Бранка Цвијановића. Након тога поворка се вратила у место. Поново је формирана поворка која је прошла улицама Пакраца. Штефан је у свом говору нагласио да је солидарност основна одлика сокола. (4)  Поводом бискупске посланице соколско друштво из Пакраца је упутило протест Савезу Сокола. У протесту се наводи : “Дубоко смо огорчени посланицом Католичког епископата против Соколства, која садржава неосноване и неправедне нападаје, и дижемо најенергичнији протест против оваквог поступка. Здраво! Старешина др. Меркулин, тајник Станојевић.” (5) У Управи Соколског друштва Пакрац били су 1934. : старешина Драгутин Рехак, заменик Никола Мирић, тајник Маријан Сладовић, председник просветног одбора Душан Новаковић, начелник Јосип Росточил, начелница Анкица Шакић и благајник Милош Диклић. Чланови управе били су инг. Томислав Славић, Винко Ербе, Бранко Станојевић и Илија Шурлаковић. Заменици су били Душам Диклић, Антун Духач, Драгутин Драшковић и  Драган Хошек. Ревизори су били Јован Марић, Мирко Гркчевић и Јакоб  Гргурић. У Суду части били су др,. Јован Ивковић, др. Иво Бићанић, Перо Цвијановић, Јосип Јелаковић и др. Драго Маркулин. (6)

Соколско друштво Пакрац одржавало је за своје сеоске чете дводневне недељне течајеве. Циљ течајева био је да оспособи предводнике соколских чета. Одржавање течаја помогла је Управа Учитељске школе. На течају су биле чете : Дереза, Граховљани и Рогољи. На течајевима су били изучавани предмети Идеологија, коју је предавао Маговац; Организација  коју је предавао Славић; Администрација  коју је предавао Сладовић и технички део са теоретским и практичним радом  коју је предавао Д. Рехак. Том приликом одржана је са полазницима течаја конференција, на којој је учествовала и вечина чланова управе друштва Пакрац. Конференцију су закључили пригодним поукама из техничког соколског рада, старешина и тајник друштва Пакрац. (7) Соколско друштво Пакрац одржало је своју редовну скупштину 9 фебруара 1936. у свом дому. Скупштину је отворио старешина Рехак. Прочитана је посланица Савеза Сокола, а после су поднети извештаји о раду друштва. У новој управи били су старешина Перо Цвијановић, заменик Драган Хосек, тајник Аполинарије Маговац, просветар Драгутин  Рехак, благајник Милош Диклић, начелник Владо Судар, заменик Илија Шуркаловић, начелница Смиљана Саграк, заменица Душанка Попара. Истог дана одржан је збор друштвених просветара и начелника под председништвом окружног просветара А. Маговца. Збору су присуствовали са малим изузетком сви делегати окружја. Присуствовао је и брат Милеуснић. Изабрани су за окружног просветара поново  Аполинарије Маговац, а за окружног начелника Драгутин Рехак.  После Пакраца Милеуснић је са тајником и референтом за соколске чете обишао друштво Липик, који јеистог дана имао своју годишњу скупштину. Том приликом одржан је састанак са старешином друштва др. Ј. Шнајдером и тајником Ф. Медведићем. (8)

Центар  соколског друштва у Пакрацу био је правник Војислав Вуксан, који је умро 1927.  У Пакрацу је био душа сваког националног покрета, а посебно сокола.  Стотине учитеља и учитељица које су изашле из пакрачке препарандије, постали су његовом заслугом соколи.  Соколско окружје Пакрац је 7 јуна 1931. одржало јавну вежбу и обишло споменик Војину Вуксану. Споменик је подигло соколско друштво Пакрац помоћу прилога поштовалаца. Соколско друштво у Пакрацу деловало је до Априлског рата 1941. У НДХ. соколска друштва су забрањена а соколи и соколице страдали од  усташке руке.

Саша Недељковић 
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :
  1. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 110,111, 136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;
  2. „Војислав Вуксан”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15. марта 1927, бр. 5 и 6, стр. 93-95;
  3. В, „Соколска слава у Пакрацу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. I, стр. 159;
  4. „Јавна вежба Соколског окружја Пакрац”, „Соколски гласник”, Љубљана, Видовдан 1931, бр. 26, стр. 10;
  5. Протестни телеграми соколских жупа, друштава и чета против посланице Католичког епископата”, „Соколски гласник”, Љубљана, 14 априла 1933, бр. 16, стр. 8;
  6. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. CLIV, CLV;
  7. Течајеви за чете”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 6;
  8. А.Г, „Главна скупштина Соколског друштва Пакрац”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 6 марта 1936, бр. 10, стр. 4;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар