Крст који је са пустог грчког острва Кира Панаја у Егејском мору послат као дар Манастиру Михољска Превлака крај Тивта, стигао је у ову светињу и постављен је у Крстионицу по жељи Антонија, чувара грчког манастира и манастирског имања. Наш портал опширно је писао о чудноватом православном здању и метоху усред Егеја.
Пише: Aдвокат Предраг Савић
Поменути крст, који је изазвао у Тивту и широм Боке Которске велико интересовање верника потиче са острава, које на наутичким картама обележава као Kira Panagia (Грци то читају као Кира Панаја, са акцентом на задњем слогу). Уцртано је као највеће пусто острво на Северној Споради и својеврсни једриличарски рај. У буквалном српком предоводу острво се зове Богородично!
Kira Panagia ponegde se назива и Пелагониси. На интернет претаживачима може се сазнати да је то највеће ненасељено острво на Северним Спорадама, које се простире на површини од 25 квадратних километара. Иако је данас острво ненасељено, пронађени су остаци неолитских насеља који потврђују да су овде жоивели људи 6000 година пре нове ере. Верује се да се на њему налазио древни град Алониссос.
Током византијског периода то је била станица за пролазак бродова, а прича се да се овде насукао један брод.. На интернет презентацијама на енглеском и српском нема никаквих података и назнака да се на овом острву налази били какакво манастирско здање. Када смо једрећи дошли до овог острва и пењали се ка његовом врху изненадили смо се када се пред нама указо предивни манастирски комплекс, који има статус метоха чувеног Манастира Велике Лавре са Свете Горе. Велика Лавра је најстарији и први у рангу међу двадесет светогрских манастира! Антоније службеник Велике Лавре, који чува ово свето место је по струци каменорезац.
За острво и манастир је посебно битна 963. година нове ере када је Свети Атансије Атонски ( Athanasios Athonitis, , грч. Άγιος Αθανάσιος ο Αθωνίτης; 925 — 1000) купио острво од византијских власти. Као ктитор и покровитељ манастира Свете Ларе (Μονής της Αγίας Λαύρας) жеља му је била да опскрби манастире на Светој гори храном као што су мед, уље, месо и пшеница. Врло брзо је започео и узгој коза што се одржало до данашњих дана. Манастир Велика Лавра острво изнајмљује локалним пољопривредницима за испашу својих стада.
Подсетимо се још једном приче како је Антоније донео одлуку да пошаље крст на Превлаку!
Док смо боравили на овом пустом острву срели смо се Антонијем, чуваром светиње и манастирког имања. Он нам је показао икону преподобног Атанасија Атонског, а ја сам се тада присетио како ми је пријатељ Жељко Стојковић, из Вреоца, код Лазаревца, поклонио књигу „Свети Аатанисије Атоски – житије и чуда“. Поменут књигу сам читао пре неколико година и запамтио да се Атанасије Атонски, спомиње као оснивач тј. „ патријарх” светогорског монаштва, чији је пример надахњивао и подигао многа поколења монаха све до данас, и то не само на Светој Гори Реч је о богоугодном и душекорисном делу.
Поменути Антоније поставио ми је питање, вероватно због моје браде, да ли сам поп? Реч поп има исто заначење на српском и на грчком. Да би Антонију објаснио да ја само често пишем о манстирима, показујем му текст који сам имао у меморији телефона и односи се на метох са врха брда Луштице у саставу Манастира Михољске Превлаке! Показујем му и фотографије метоха и матичног Манстира Михољске превлаке. А он одједно узвикује:
-Ваптистиро!
Потом оно „В“ са почетка речи Антоније изговара ближе слову „Б“ . Схватам да говори о чувеној Крстионици на оствру Михаљска Превлака, које тамошње власти намеравају да поруше под изгвоором наводне нелегалне градње. Покаузјем му на мобилном телефону слику Крстионице ! И он онда каже да је то светиња коју неко жели да сруши! Нешто још говори на грчком. Помиње и НАТО пакт! Споразумевамо се уз помоћ руку, и речи из грчког, српског, енглеског… А онда Антоније доноси дрвени крст и тражи опет да му покажем телефон са сликом Крстионице. Гестикулацијом показује да је крст намењен тој светињи на Превлаци. Фотографишемо се са крстом и на Антонијев захтев у једној свесци записујемо да ћемо крст предати Манастиру Светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци, у Митрополији Црногрско-приморској при Српској православној цркви, где Свети Сава основао прву зетску епсикопију 1219. године. Ми сви Срби, наш шесторица се поптисујемо испод тог текста написаног на енгелском језику. Антоније доноси мастику, козји сир и остало послужење …
Народ је чува од рушитеља из црногоских власти: Крстионица на Михољској Превлаци
Тако је било на пустом оству, а од пароха грбаљског Мијајла Бацковића сазнајемо како на црногорском оству Михољска Превлака прихваћен поменути крст. Отав Мијајало каже да манастирско братство са великом радошжу дочекало и прихватило крст и потом га поставило у крстионицу, где се свакодневно обављају богослужења. Поменути крст изазива и велико интересовање међу бројним ходочасницима који обилазе ову велику светињу, где је Свети Сава основао прву епархију. Наравно и народ из Боке са великим симпатијама гледа на дар са пустог острва на Северној Споради!
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
