• Начелник општине Љубиње Дарко Крунић био је гост Града Зрењанина на традиционалном скупу Херцеговаца, што је била прилика да по први пут опширније разговарамо на бројне теме

Начелник Дарко Крунић јасно је истакао да је, не само за општину Љубиње, него и за Херцеговину, па и цијелу Републику Српску, од пресудне важности однос са Србијом.
– Малобројни смо и сиромашни, и као такви тешко да можемо сами направити неке резултате, зато је потпуно природно да смо окренути ка својој матици Србији.

• Шта се промјенило у самом Љубињу за протеклих годину дана?
  – На жалост, за нама је јако тешка година. Крајем априла прошле године мразови су нам у потпуности уништили засаде воћа. Након тога имали смо сушно љето и пожаре који су трајали 40 дана. Био је то баш тежак период за нашу општину, али ево изашли смо са свим тим проблемима на крај. Већ у наредне двије недјеље почиње реализација врло важних пројеката за Љубиње које смо започели, међутим, због свих наведених проблема морали смо да одлажемо.

• О каквим пројектима је ријеч?
  – За нас је веома значајан пројекат изградње вјештачког језера за наводњавање љубињског горњег поља. Ријеч је о површини од скоро 280 хектара са комплетним системом наводњавања тако да би се на тој површини могле значајно развити и неке нове пољопривредне културе. Други важан пројекат је изградња соларне електране. Наредне седмице требало би да Влада Републике Српске и Министарство енергетике распише јавни позив за додјелу концесије за изградњу. То је велика инвестиција за Републику Српску, а не само за општину Љубиње. Од понедјељка креће реализација осавремењавања уличне расвјете што ће нам донијети и велике уштеде у потрошњи електричне енергије.

• Знамо да Љубиње већ деценијама кубури са путном инфраструктуром. Да ли има наде да ће се нешто у скорије вријеме радити?
  – Путна инфраструктура је наша болна тачка. Пут Љубиње – Столац изграђен је давне 1974. године и од тада није реконструисан. Правац Љубиње – Требиње, једним мањим дијелом је реконструисан, али је заиста у веома лошем стању. Било је обећања да ће се овај пут поправљати, међутим током прошле године нису биле усвојене акцизе на нафту и није било средстава. Свједоци смо да су однедавно акцизе усвојене и да сад има основа да се можда у овој години крене у реализацију.

• Да ли функционише Заједница општина Источне Херцеговине?
  – Лично сам, заиста, био одушевљен почетним корацима и апсолутно увјерен да је то правац којим заједно треба да корачамо. Међутим, има ише од пола године како је дошло до застоја и бојим се да заједница, као институција, потпуно не замре.

• Задњих недјеља читамо вијести да је ситуација у Љубињу политички нестабилна.Да ли може доћи до промјене скупштинске већине?
  – Истина је да су нас неких пола године пратиле турбуленције. Готово пред свако скупштинско засједање није се са сигурношћу знало ко чини већину. У задња два мјесеца стање се стабилизовало. Договорили смо се да радимо првенствено у интересу Љубиња и Љубињаца. Ми смо мали, попут капи у мору, и заиста нам је изнад свега потребна слога и јединство. Камо среће да се ујединимо и да свако од нас бар покуша да са било које стране донесе нешто у Љубиње. Међутим, људи најчешће ставе личне интересе испред општег добра, прораде сујете и онда смо сви у проблему.

• Да ли постоји свијест да је Љубиње рубна општина и да је на неки начин капија Херцеговине, па и Републике Српске?
  – Љубиње је једна од капија, не само Херцеговине и Републике Српске, него и српства. Наш српски национални интерес требало би да подразумјева да се већа пажња мора посветити рубним општинама. Не треба бити много паметан и закључити, ако је Љубиње у проблему, не пише се добро ни Требињу, ни остатку Херцеговине. Нама Србима недостаје, не само слоге, него и мудрости. Недостаје нам јасна стратегија, а довољно би било да се осврнемо око себе и по нешто научимо и од наших комшија Хрвата. Довољно је погледати њихов однос према својим рубним општинама.

• Доста Љубињаца живи у Србији, али је утисак да се о Љубињу мање прича него о другим херцеговачким општинама. Да ли би формирање Удружења Љубињаца допринијело развоју општине и њеној промоцији?
  – Истина је да имамо доста Љубињаца који се налазе по Србији, а међу њима има веома успјешних привредника, политичара, љекара, научних радника, интелектуалаца… што, заиста, може да чини један озбиљан потенцијал. Моја је искрена жеља била да се у Београду оснује Удружење Љубињаца. Било је покушаја да се нешто уради прошле године, али наши људи то не схватају озбиљно или прораде сујете и неслагања и на крају се одустане. И даље сам увјерења да би једном здравом и озбиљном организацијом сигурно могли доћи до неких резултата. Нема сумње да сваки Љубињац, ма гдје живио, свој завичај носи дубоко у срцу и жели му најбоље. Па зар онда не би било најлогичније направити стратешке кораке и максимално развијати однос са нашом матицом и дијаспором.

Трифко Ћоровић