Зборници грбова из „илирске хералдике“, иако настали из интереса једног човјека (Петра Охмучевића) и мада нису сви грбови тачни а неки нису никад ни постојали, представљају најважнију традицију српске хералдике. Већи број грбова у овим хералдичким зборницима ипак има своје темеље и у средњовјековним историјским изворима, а неки од тих грбова и данас побуђују занимање научника. Један од тих грбова јесте и грб Котроманића, или како пише у илирским зборницима „Котромановића“.

У илирској хералдици грб Котроманића представљен је овако: у златном пољу четири плаве косе греде преко којих је постављен усправни лав, негдје црне а негдје смеђе боје. Његово поријекло буни научнике, зато што се као грб Котроманића најчешће појављује добро знани штит са љиљанима, али и неке друге верзије са иницијалима одређених владара из ове династије које прати и кринова круна.

Грбови краљева из породице Котроманићи (Драгомир Ацовић, Хералдика и Срби, Београд 2008)

Тај грб са љиљанима у илирској хералдици означен је као грб „Твртковића“, што нас наводи на размишљање о развоју грба Котроманића. Знамо да њихов грб прије крунисања Твртка српском круном, није има у штиту љиљане, него само једну косу греду. Након Твртковог крунисања долазе љиљани на штит Котроманића као симбол краљевске власти дароване од Бога. Међутим, након Твртка његови насљедници често уносе промјене на грб стављајући своје иницијал. Вјероватно су и аутори илирске хералдике знали за ово, и зато су грб са љиљанима идентификовали са Твртком који их је први унио у грб, и зато по њему означили да припадају његовој грани Котроманића тј. Твртковићима.

Грб Твртковића из грбовника Коренић-Неорић

Лав је унесен у грб Котроманића можда као општи „симбол краљевског достојанства“ како мисли Емир О. Филиповић, али, што спомиње и поменути аутор, не може се искључити ни претпоставка Михајла Динића „да је као узор за састављање овог грба послужио аверс познатог четвероструког златника краља Твртка I (1353-1392) на којем је приказан пропети лав“. Ако знамо да је илирска хералдика настала у крилу домаћег римокатоличког свештенства, које је имало великог утицаја у Дубровнику, највећем економском партнеру средњовјековне босанске државе, као и утицај у самој тој држави, ова претпоставка је оправдана јер су они морали бити упознати и са овим чињеницама.

Грб Котроманића из грбовника Коренић-Неорић

Лав на златнику краља Твртка могуће да има везе са посљедњим Немањићима. Наиме, посљедњи Немањић на српском трону, цар Стефан Урош V Немањић (Урош Нејаки), служио се печатом на којем је био лав. У латинским описима тога печата говори се о „littera domini imperatoris cum bulla leonis“. Нажалост, данас се не зна какав је то печат био и да ли лав можда претставља грб Немањића. Јиричек је био мишљења да се ради о античкој геми, којом се цар Урош служио као печатом на својим писмима. Употребом геме са лавом временом је могло створити увјерење да тај лав има везе са Немањићима, па га је Твртко могао преузети са преузимањем њиховог права на српски престо.

Грб Котроманића из Моденског грбовника

извор: srbiubih.com