НИКШИЋ ТРАЖИ 4 МИЛИОНА ЕВРА: ХЕТ годинама не плаћа концесије Билећког језера
-
Споразум Српске и Црне Горе по основу концесија за воде Билећког језера још мртво слово на папиру. Ђурица: Тиме ће се позабавити институције РС, ускоро решење
ЧЕТИРИ милиона евра дуга по основу концесија за воде Билећког језера потражује општина Никшић од комшија из Билеће. Споразум Републике Српске и Црне Горе о измирењу дуговања која датирају још из 1992. године, потписан 2003, до данас је остао „мртво слово на папиру“. Раденко Ђурица, председник Комисије за концесије Републике Српске, међутим, каже за „Новости“, да је упознат са проблемом око концесије Билећког језера и најaвљује да ће овај проблем ускоро бити решен.
– То је проблем који ће се решавати у институцијама Републике Српске, а о евентуалним резултатима договора обавестићемо институције Црне Горе и град Никшић, који очекују решење. Иначе, концесија око Билећког језера само је једна од 300 које је дала Република Српска – поручио је Ђурица.
По договору из 2003. године Хидроелектрана „Требишњица“ би годишње у никшићку општинску касу требало да уплаћује око 300.000 евра.
– Предстоји нам још један разговор са представницима Републике Српске. Ако се не договоримо, дуг ћемо наплатити арбитражом – казао је градоначелник Никшића Веселин Грбовић.
Спор око Билећког језера између Републике Српске и Црне Горе траје још из времена заједничке државе и пуштања у рад хидроелектране „Грнчарево“ 1967. године, која је подигнута на црногорској (никшићкој) територији, потапањем дела на којој је створено Билећко језеро. Позивајући се на међународно право Црногорци имају право на компензацију, што подразумева учешће у произведеној електричној енергији, сразмерно количини воде којом се Билећко језеро пуни с њене територије. Уз то, следе и накнаде које се плаћају по том основу у обе државе.
Пре неколико година било је најављено да ће Црна Гора и БиХ исплатити накнаде мештанима чија су имања пре 43 године завршила на дну Билећког језера, што је регулисано и међудржавним споразумом, али ни од тога нема ништа. Језеро површине 33 квадратна километра „потопило“ је живот на међи двеју држава, па и 17,2 одсто које припада црногорској територији и Никшићу. Управо је то био разлог да се из црногорског појаса исели око 60 домаћинстава у Никшић, Подгорицу, Бар, Херцег Нови, Требиње и Београд.
– Имамо све папире који потврђују власништво над имовином коју је прогутало језеро – причају мештани.
Само из села Мируше има 56 оштећених фамилија, а реч је о Кецојевићима, Алексићима, Шекарићима и Јарамазима.
Овај погранични део Црне Горе потопљен је 1965. године, а на дну акумулације остали су имања, куће, цркве, стари мост, млинови и многобројна неистражена археолошка налазишта.
С. МИШЉЕНОВИЋ – В. КАДИЋ / Новости.рс