МОРАЈУ ЛИ СЕ ЕПАРХИЈСКЕ ГРАНИЦЕ ПОДУДАРАТИ СА ДРЖАВНИМ: Митрополија хецеговачко-брдска и приморска духовно би објединила световасилијевско Христово стадо

Пошто се прије неколико дана у јавности појавио Приједлог новог Устава СПЦ, који је сачинила Комисија за израду Устава, на челу са Високопреосвећеним АЕМ Амфилохијем, пружила се прилика да отворимо питање херцеговачког идентитета.   Имајући у виду да се идентитет светосавске...

ДЕЈАН МАЧКОВИЋ: Коментар на нови Устав СПЦ

Након што смо у наставцима на интернет порталима пратили стенограме Комисије за израду новог Устава Аутокефалне цркве у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (како се званично назива у Томосу о аутокефалији из 1920), ових дана је процурила и коначна верзија новог Устава наше Цркве...

АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Црна Гора је српска земља и њен патријарх је српски!

Не може се титула „патријарха српских и поморских земаља“ од прије 800 година механички примјенити данас, јер то асоцира да су Република Србија и Република Српска српске земље, а Црна Гора „поморска земља“ Прије двије недјеље у нашу јавност је процурила вијест...

ХЕРЦЕГОВЦИ У СРБИЈИ: Пребиловце прогласити за Меморијални центар

  Његовој Светости Патријарху Српском Иринеју Председнику Републике Србије Александру Вучићу Председнику Републике Српске Милораду Додику Члану предсједништва БиХ Младену Иванићу Председнику Владе Републике Српске Жељки Цвијановић Епископу захумско-херцеговачком Григор...

Чехословачки орден Белог лава додељен члановима Савеза Сокола

 После Првог светског рата између Чехословачке и Југославије успостављени су срдачни односи. Делегација Сполека Чехословачких царинских чиновника посетила је маја 1928. Југославију. Посета је била део заједничке акције за политичко, економско и културно зближава...

Сердар Перо Тунгуз-Расојевић

Вала Борачка пружа се коритасто у горњем току ријеке Неретве. Њен је простор од неколико сати хода, почевши од Гредеља до Дин Дола. Ширина јој је врло уска, нарочито у ваздушној линији, а дужина достиже око дванајест сати пјешачких. Зиме су у самој вали умјерене, а љета су топл...

ЦРKВА СВЕТОГ ИЛИЈЕ У МЕСАРИМА: Зрно требињске средоземне скровитости

Ова стара грађевина пронађена је прошле јесени у склопу опсежних теренских истраживања старина у источној Херцеговини која спроводим од 2004. године. Иако то није прва рушевна древна црквена зграда са којом се сусрећем у Херцеговини, она је несумњиво најнеобичнија. Наиме, н...

Прича о косијеру и Косјерићу

Куда зарасту сеоске стазе најлакше се проходи  уз косијер. Не зна се тачно поријекло ове пољопривредне алатке, незамјењиве у нашим селима и ко јој је први искалио оштрицу;   но засигурно, био је то неко ко је душом познавао нарав корова и трњишта, те како му најлакше кори...

ЈОВАН Н. ШИПОВАЦ: Век после – шта смо научили?

 У години у којој се обележава 100 година од завршетка Великог рата – највећег и најстрашнијег светског сукоба који је дотадашња историја видела и доживела – поставља се питање анализирајући данашње стање ствари, у чему су сличности а у чему разлике са тим периодом?   Пише...

ГОРАН Ж. КОМАР О ДУБРОВАЧКОМ АРХИВУ: Средиште највећег сабрања српских средњевјековних државних докумената

Задовољство ми је казати неколико ријечи о збиркама ћириличних докумената Државног архива Дубровник обраћајући се требињској публици и као стари Требињац по Корјенићима, а богами и по чврстој вези мајчине породице са Дубровником преко Бронзића-Обада из Зажабља. ИЗЛАГАЊЕ Г. КОМАРА...

СРПСКИ ЦАРЕВИ И СРПСКИ ЈЕЗИК: Детаљ из хрисовуља Ивана Црнојевића манастиру Св. Николе на Врањини

Овај документ је објављиван одавно. Најприје, од стране Симе Милутиновића (1835), па Марка Драговића (1885). Ови аутори бавили се се њиме на темељу Хрисовуља Иван бега Црнојевића (Љетопис) и препису митрополита црногорског Василија Петровића из 1747. године. Душан Вуксан објави...

Горан Ж. Комар: МАНАСТИР РОЖДЕСТВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – ПОТПЛАНИНА КОД ХЕРЦЕГ НОВОГ

Манастир, посвећен Рождеству Пресвете Богородице, лежао је у херцегновском селу Ратишевини, од турских времена припадајући манастиру Косјерево, мада, током 18. вијека и на прелазу у 19., стајаше као филијали манастирчић Светоуспенског манастира Савина. Разорен је за вријеме рат...