НЕМАЊА ДЕВИЋ О СПОМЕН-СОБИ У БРЕГАЛНИЧКОЈ: Дража Михаиловић поново међу Србима

Љупки су називи улица на међи између Врачара и Звездаре. За разлику од Новог Београда, укорењеног у традицијама Друге Југославије, овде се чешће наилази на топониме и личности који су асоцијације на славно доба Краљевине Србије, с почетка 20. века. И на одавно избледела места и...

НЕМАЊА ДЕВИЋ: Свети мученици јасеновачки не смеју да буду предмет недостојних лицитација!

Чињеница да Тито никада није посетио Јасеновац као симбол страдања нехрватских народа (пре свега српског)  у НДХ, више је него симболична. О жртвама и на овом и на другим стратиштима говорило се као о ”жртвама фашистичког терора”, али не и о правим мотивима масовног клања српског...

Владан Вукосављевић: МУЗЕЈ ИСТИНЕ И КУЋА УВЕЛОГ ЦВЕЋА

Отварање импровизованог музеја посвећеног Дражи Михаиловићу, осим симболички скромног почетка исправљања једне велике историјске неправде, имало је и један занимљив споредни ефекат. Изазвани су јарост и агресивни фанатизам следбеника секте поклоника Ј. Б. Тита, прононси...

ФАЛИЛА ЈЕ САМО ВЕНДИ – Откривање споменика генералу Михаиловићу

У Београду у просторијама једног доста анонимног удружења откривен је споменик генералу краљевске војске Југославије, Драгољубу Дражи Михаиловићу, а у спомен на мјесто гдје је била кућа у којој је становао са породицом до почетка Другог свјетског рата. Кућа је претходних годи...

ДАРКО РИСТОВ ЂОГО: Арцах шаптом паде – о Завјету и судбини народа

Јермени су се многима од српских заљубљеника у тај древни народ чинили као савршени Срби. Ипак, показало се да култура сјећања и политичка умјешност нису довољни фактори отпора тамо гдје културне промјене доводе до губитка завјетне свијести Питам се шта сада рад...

Раде Р. Лаловић: СА СУЗАМА У ОЧИМА У ВЕЛИЦИ НА ЧАКОРУ

Истражујући теме и мотиве српске поезије страдања и патње и бавећи се анализом исте у функцији његовања културе сјећања написали смо и у часописима објавили низ есеја. Уже теме тих есеја су поетска свједочења о српским страдањима у Пребиловцима, над Корићком јамом, у Старом броду...

ВЕЧЕРЊИ ЗАПИС MИЛОША КОРДИЋА: БАЊАЛУЧКЕ КРУШКЕ ЦРНИЦЕ, КОРАБА И УСПОМЕНЕ

  Давно је то било кад сам својим скромним умијећем, у тамбурашком саставу свог банијског села, свирао и пјевао пјесме о Бањалуци. Пјевао сам их и кроз даљи живот, без тамбура. А то су пјесме: „Бањалуко и та твоја села“, „Бањалуко, ватром изгорјела“, „Откако је Бањ...

ГОРАН КОМАР: ХЕРЦЕГОВИНА И МИГРАЦИЈЕ

Када се погледа на свакодневне, обичне разговоре о прошлости које можемо чути у Херцеговини, види се да је доминантна тема свих тих разговора миграциони процес.   Оно што желим овдје да сугеришем је сљедеће: миграциони процес, та историјска чињеница је пренаглашена, или јо...

ЈОВО РАДОШ: БОГОЧОВЕК И “ЧОВЕКОБОГ”

Људска гордост и уображеност (у данашњем свету), подстакнуте лажним осећајем моћи (на основама стечених земаљских “знања” и апсолутизације технолошког рационалитета), довеле су до тога да се човек почео “играти Бога”, приписујући себи божанске атрибуте и преузимајући...

ВЕСНА КАПОР: Доћи ће друго време

(Три врела летња дана Космету, 2022) Постоји време мировања, чекања и прибирања мудрости и снаге. То време је, углавном,  време трпљења. Последњи одлазак на Косово и Метохију, прошле године зарезао је једно тихо жаловање  – некакав осећај расула, умора и пораза увукао се у свест....

ЈОВО РАДОШ: КЉУЧ БОЖИЈЕГ ПРОМИСЛА

Читаво љето падале су кише уљевице, и грожђе потруну. Не би вина да се оточи те године Пропадоше и други усјеви и воће на гранама Само је травуљина расла и коров с њом Немогаху се откоси осушити и у сјенару здјети Jедном налеће и олуја с градом као разуларена војска која руши...

Јово Радош: ФИЛОСОФСКА МИСАО О БОГУ

У неисцрпном богатству философске упитаности, јавља се и философско питање о појму Бога (философска мисао о Богу). Философски појам Бога у суштини представља интелектуалну, спекулативно-медитативну категорију, независну од конкретног религијског искуства средине у којој филос...