ЗАПИС СА БИВШЕ БАНИЈЕ: „Пливају видре пливају даске пливају краве“

Стојим повише посљедњих костајничких кућа поред тада неасфалтиране цесте Костајница–Двор на Уни. (Асфалт ће стићи касније, уочи доласка друга Тита на Банију.)

Стојим и посматрам Уну. Иако ми је сада тешко рећи због чега сам се тада, тог дана, затекао ту, баш на том мјесту, на том путу, кад то није мој пут за Комоговину.

Стојим и посматрам… Моја баба Јела често је знала рећи да је сретан онај ко умије да има времена. Јер имање времена, тако је она говорила, а ја преносим, доноси здравље, јер тај увијек може да мисли о нечему лијепом, не море га у том времену кад има времена бриге о којекаквим недаћама, немаштинама, болестима или, не дао Бог, о каквим другим брезобразним будалаштинама и поганствима.

Ријека Уна код Костајнице (Фотографија преузета са портала banija.rs)

Тих су дана појединим крајевима Југославије, и Европе, харале кише и поплаве. Не само да су се изливале велике ријеке, него све: и ријеке, и рјечице и потоци. А код нас, на Банији, пријетиле су, шириле се и ударале: Купа око Петриње, по Посавини Сава, горе Глина, изливала се Маја, код нас је чечевичке ледине наливала Суња, па су стизали гласови о набујалим и подивљалим потоцима…

И Уна шуми. Вода мутна, боје иловака кад се бразде сложе недавним, можда и јучерашњим орањем. Шум који се на моменте претвара у подмукло урликање, које се на часак смири па негдје нешто, можда и какав набој јачег таласа удари у излокану избочину оне тамо, десне унске обале, па се тај удар одбија од брдске, босанске стране, па се поново смири. Затим одозго, од Волиње, као да се суновраћује, на овом мјесту, у нешто ширу долину, у топот тешке коњице. У топот налик топоту из касније одгледаног (и не једном) руског филма Тихи Дон, снимљеног по истоименом роману нобеловца Михаила Шолохова.

Матица Уне носи грање. И, одједном, матичином средином: клада! Најприје једна, затим двије, па једна, па још двије… И, за кладама: надувено, огромно свињче.

Окрећем се и враћам ка раскрсници код Станице милиције.

Док ћу касније то, те звукове, то урлање, тај топот, те слике поплаве… наћи у пјесми „Поплава“ (овдје, у Београду, нашао сам је у Избору из савремене српске поезије и прозе Републике Српске; за девети разред основне школе, избор, предговор и дидактичко-методичке напомене сачинио проф. др Миљко Шиндић, Глас српски, Бања Лука, 2003; пјесму сам први пут читао неке давне године у београдским Књижевним новинама), мени драгог пјесника и пријатеља, прогнаника, сада покојника Душка Трифуновића:

Пливају видре пливају даске пливају краве
лети вика кружи птица плива пласт
на њему рода за њима кров са крова зов…

и у приповијеци „Поплава“, из књиге Изабране аргентинске приповетке (избор и предговори Хорхе Луис Борхес, превод Ђурђина Матић и Филип Матић, Београд, 1997), аргентинског књижевника Есекијела Мартинеса Естраде:

… После дилувијалне кише која је трајала три дана, река је изишла из свога корита и разлила се по котлини из које се помаљало насеље. У даљини су се назирали кровови и ветрењаче, крошње дрвећа, даске и покућство које је плутало по води…

Велим, окрећем се и враћам. Сусрећем се са чика-Мирком Тодоровићем, борцем, са којим сам се познавао са друштвенополитичких скупова, састанака. Његова је кућа, у тој улици, кад се излази из Костајнице према Двору… Вели мени чика Мирко… кроз шум воде: Све ми ово, мој Мишко, личи на смак свијета…

Док сједим и ово исписујем, слушам хук, шум и урлик Уне, и топот коња упрегнутих у платонере (или: гумењаке) и брујање трактора истом том цестом уз Уну. Гледам како неки, заостали за прогнаничким колонама оних којима и они својим усудом припадају, покушавају да препливају Уну, да се докопају оне, за њих слободне обале. И гледам и видим како неки од њих, у журби да стигну, а да ни сами не знају куда и гдје у ствари да стигну, никад нису препливали. А ускочили у воду – јесу.

А Уна, брза и пребрза, каква је и кад није ни плавна ни поплавна. Жури да бар негдје доље, ђаво нек зна гдје доље, сустигне оне који су је са страхом у зјеницама одавно прешли. Или да сустигне оне који је никад нису препливали. Да их сустигне па да их понесе даље…

А даље је, доље, и шум сјећања који се зове: Јасеновац.

Док на половини пута између двају шумова овог записа исписујем два стиха из „Белешки за песме“, писане за циклус „Сетва“, из књиге пјесама и биљешки Кукавија. Неук Филипа Жакотеа, француског пјесника (превод Дејан Илић, Краљево, 2008): „Ономе ко не воли више никог, / живот је све даљи.“

(Из ауторове књиге Било једном на Банији, Београд, 2019, уз мања краћења)

Ријеке, рјечице, потоци, врела… Баније

Овдје аутор, служећи се истом књигом, наводи ријеке које окружују и протичу Банијом, као и бројне рјечице, потоке, врела, точкове, изворе, чесме… Сви називи писани су азбучним редом, а три тачке значе да их, вјероватно, има и више. За све што није тачно, аутор се извињава.

Ријеке: Глина, Купа, Сава, Суња, Уна

Рјечице и потоци: Бабина ријека, Бабин кук, Бадрновац, Бадушница, Бестрма, Бишкупов поток, Блатница, Блатњак, Блиња, Боровића поток, Бријебовина, Бручина, Будичина, Бузета, Буквик, Буразовац… Велебитски поток, Велика Обрешка, Велики јарак, Велики Лукавац, Велики Чађавац, Вјешица, Вујашковац, Вукошевац… Галијашевац, Гвозна, Гламочки поток, Грабовица, Градски поток (тече испод старог града Јамника), Градуса… Дабровница (Даброница), Дмитровић поток, Драгичевац, Думански поток… Жабарица, Жировац (Жировница), Жишковац… Зринчица… Јабуковац, Јавница, Јаворник, Јаворница (Јавошница), Јаноска, Јасенов поток (?), Јасинов поток, Јастребица, Јокиновац, Јокин поток, Јошавица (Јошавка), Јошик… Кабровница, Каментовац, Капић, Кињачка ријека, Киришница, Кладарски поток, Клобучак, Косна, Криваја, Крњаића поток… Лазин поток, Лазновац, Ловча, Лучице… Љубина… Маја, Мајданска ријека (Мајдански поток), Макаљ, Мала ријека, Мали Лукавац, Матиновић поток, Мацин (Божчин) поток, Мелница, Млински поток, Моштаница, Мошћеница, Мутница… Новковића поток… Ограда поток, Ораховица (Ораовица)… Павловац, Париповац, Пастуша, Педљевица, Петрињчица, Пећински поток, Плавићевица, Плављанић поток, Прањевац, Превршка ријека… Радаковица, Радоњак, Радоњић поток, Раковац, Ресна, Реџеповац, Рударски поток, Рупин поток… Свиница, Сивац, Симонов поток, Сисковац, Сопуша, Сочаница, Сребрњак (Сребрењак), Средорак, Стамболије поток, Ступница, Суви јарак… Томашица, Тремушњак… Ћурчиница… Угљарица, Утиња… Цетлан, Цигануша, Цигљенак… Чемерница… Шербуле, Шестић поток (у шуми је напријед наведени Жишковац), Шишмановац…

Врела, точкови, извори, чесме…: Бановац, Бишкуповац, Бојанић врело, Борисавац, Босна, Будровац, Букова вода, Буњско врело… Водице, Врело, Вратник, Вујканово врело, Вуковац… Грабовац… Дабић точак, Докторовац, Дошаново врело, Дреновац (и поточић), Дубока долина… Жута водица… Заорице… Јаз… Каменик, Кладе, Ковачевац, Корита, Корито (има их више)… Ламиште, Липово врело, Луг… Мандушевац, Мартиново врело, Мартин точак, Мачково врело, Мејино врело, Мишково врело… Ножинића точак… Оравац… Палучак Пауковић врело, Пашино врело (Пашновац), Пемски точак, Пемско врело, Петровац, Приљевић врело… Радловић врело, Рактовац, Раманово врело, Ребић, Рибњак (има их више)… Ћокин бунар… Црна јаруга… Чучковића врело… Џигерска чесма… Шестић врело, Шимулијски точак, Шимулијско врело, Шукундино врело…

 

КАКО ДО КЊИГЕ БИЛО ЈЕДНОМ НА БАНИЈИ

У продаји је друго издање књиге Било једном на Банији Милоша Кордића, чији је издавач Инфо Рас д. о. о. Београд, 2019. У књизи су бројни прозни записи ауторових сјећања на дјетињство, младост, школовање и живот на Банији између Другог свјетског рата и грађанског рата у Хрватској, с повременим заласком у те ратове. Ту су бројне личности са Баније: сељани, грађани, народни хероји, научници, књижевници и други умјетници, професори, ауторови школски другови…

Ту је запис о Титовом доласку на Банију, 1967. године. У књизи су обрађене банијске горе и њихови највиши врхови, ту су записи са видика, затим ријеке, рјечице, потоци, стара банијска јела, опис кољевина. . . Други дио књиге садржи имена и презимена банијских Срба, њихове бројне надимке, попис села и градова. Посебно поглавље посвећено је пословицама, клетвама, ојкачама, оригиналним псовкама. И на крају књиге Кордић објављује више од четири хиљаде непознатих, мање познатих и заборављених старих ријечи и израза банијских, са објашњењима. Књига се може наручити поруком на телефон: 063 1958 354, и на мејл: miloskordic44@gmail. com

Код поруке потребно је навести име и презиме, тачну адресу (с поштанским бројем) и број мобилног телефона. Цијена књиге је 800,00 динара + поштарина (шаље се поузећем, пост експресом).

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: ЗАПИС СА БИВШЕ БАНИЈЕ: „Пливају видре пливају даске пливају краве“

Оставите коментар