Замјеник градоначелника Требиња, Неђо Ћебеџија данас се састао са представницима Српског удружења „Ћирилица“ Требиње, а поводом иницијативе овог удружења да се након три вијека објави ново издање Савинског буквара.
Ћебеџија је истакао да је ово Удружење прилично младо, али у граду већ препознатљиво по бројним активностима, оствареним за само годину дана њиховог постојања. „Наметнули су се као значајно Удружење које ради на очувању и промоцији ћириличног писма, прилично запостављеног у новије вријеме. Градска управа ће учинити све што може да помогне рад овог удружења, тако да ћемо, између осталог, учествовати у штампању „Савинског буквара“, прве књиге у њиховом издању. С обзиром да су Херцеговина и цијела требињска област, одакле потичу два најстарија ћирилична документа-„Мирослављево јеванђеле“ и плоча Жупана Грда- колијевке писмености, наша је обавеза да подржимо борбу у очувању ћирилице“, нагласио је Ћебеџија.
Весна Андрић, предсједник удружења „Ћирилица“ Требиње, каже да је задовољство што за првих годину дана рада, Удружење може да објави овако значајну књигу. „Савински буквар, као комплетно енциклопедијско штиво, настао је 1692.године у Русији, захваљујући јеремонаху Kариону Истомину. Буквар је намијењен, како одраслима и дјеци, тако и женама, што је било неуобичајено за то доба“, појашњава Андрићева и напомиње да је буквар осликан, те да се поред словенских, у њему налазе и грчка и латинска слова.
„Ово је прво фототипско издање овог буквара код нас, који је у цјелини урађен у Требињу, у издању Графопреса, а по благослову Митрополита Црногорско- приморског Амфилохија. Значај ове књиге је велики и за наш крај, јер је након настанка у Русији, према претпоставкама истраживача др Горана Kомара, стигао прво у Требиње, а потом у манастир Савина у Херцег Новом“, додала је Андрићева.
Промоција Савинског буквара у Требињу планирана је за десетак дана у Музеју Херцеговине, а потом у манастиру Савина у Херцег Новом, када ће Требињци, након три вијека, како истиче Андрићева, овај буквар поново однијети овом манастиру.
Савински буквар приредили су дугогодишњи истраживач српске историје др Горан Kомар, проф. др Јелица Стојановић из Никшића и Весна Андрић, предсједник Удружења „Ћирилица“ Требиње.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
