У Београду одржан састанак представника Епархије ЗХиП и Координације херцеговачких удружења у Србији (ФОТО)
-
У просторијама Удружења Требињаца „Јован Дучић“ на Новом Београду 8. фебруара 2018. године са почетком у 17 часова одржан је састанак Координационог одбора свих херцеговачких удружења са делегацијом Епархије ЗХиП, коју је по благослову владике Григорија предводио његов архијерејски замјеник протојереј ставрофор Радивоје Круљ и јереји Марко Гојачић и Бранимир Боровчанин.
Херцеговце у Србији представљали су: предсједник Координационог одбора Ђорђо Радојичић, замјеник предсједника Координационог одбора Светозар Црногорац, домаћин скупа предсједник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду Жарко Ј. Ратковић, секретар Удружења Требињаца Миливоје Мишо Рупић, члан Главног одбора овог удружења Божидар М. Глоговац, предсједник Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду Божидар Миловић, председник Удружења Билећана Миодраг Дунђеровић, предсједник СНД Пребиловци Миленко Јахура, секретар Војо Бабић и члан УО Слободан Аћимовић, Удружење Коњичана др Миодраг Манигода, Удружење Херцеговина Зрењанин Милан Зечар, Удружење Херцеговац Панчево Миленко Чабрило, Удружење Невесињаца у Београду Љубомир Бабић, Жарко Самарџић и Ристо Самарџић, Клуб Гачана у Београду Милош Марковић, др Спасоје Мучибабић и оснивач портала Слободна Херцеговина Трифко Ћоровић. Овом састанку је присуствовао и Ненад Драгићевић из Чапљине.
Госте је на почетку поздравио домаћин скупа предсједник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду Жарко Ј. Ратковић, након чега је предсједавајући Координационог одбора Ђорђо Радојичић предложио дневни ред који је једногласно прихваћен.
Архијерејски замјеник Епархија ЗХИП Радивоје Круљ упознао је присутне о стању у коме се данас налазе Срби у Херцеговачко-неретванском и Западно-херцеговачком кантону. Он је изнио конкретне податке према којима на територији Града Мостара данас живи око 5.000 Срба, док на територији оба кантона има око 7.000 Срба.
Отац Круљ је истакао да српски народ живи равноправно са друга два народа и ако формално-правно није конститутиван.
Наводећи конкретне примјере Круљ је, између осталога, рекао да се та равноправност огледа у све већем осјећају слободе, у коме више није необично да се на српској свадби кроз Мостар развије наша тробојка. Према Круљевим ријечима, Срби су уважавани од стране римокатолика и муслимана, док се у економском и политичком смислу српска заједница налази у повоју. У Мостару су формирана или обновљена удружења која се баве очувањем српске културе и традиције. Српска заједница покушава да се организује и јединствено наступа пред институцијама система. Отац Круљ је у смислу јачања јединства нагласио да је најпотребнија подршка Координације херцеговачких удружења.
На састанку се разговарало о неопходности трајног и достојног обиљежавања стратишта на којима је страдао српски народ. Констатовано је да су многа стратишта данас у катастрофалном стању, потпуно запуштена и девастирана. Окупљени представници херцеговачких удружења сагласили су се да ће, приликом организовања посјета Херцеговини, као обавезан дио програма бити уврштен историјски час у коме ће се обилазити мјеста српског страдања.
Епархија ЗХИП направила је оквирни план за прославу јубилеја 800 година од свог настанка који ће у наредном периоду бити достављен и херцеговачким удружењима. Херцеговци у Србији ће дати свој допринос у обиљежавању овог великог јубилеја.
Презентована је и информација о Црногорско-херцеговачком покрету. Удружења су изразила задовољство што Срби из Црне Горе имају своју организацију у Србији, али су изразила неслагање са називом ове организације у чијем оснивању херцеговачка удружења нису учествовала. Посебно је иритантно што у првој реченици статута овог тзв. покрета стоји да представљају „све Србе Херцеговце“. Јасно је да је ријеч о обичном удружењу грађана који може да представља само своје чланство.
Званични закључци са овог састанка биће накнадно објављени.