• Шта се то десило у српској политици да се са толиким поштовањем, снисходљивошћу и комплексима односимо према једној незахвалној, незрелој, нецивилизованој и агресивној националној мањини на Косову и Метохији?

Сточари који су сишли са албанских планина и отели нам земљу и имовину, прво уз помоћ Турака, а касније и српског мрзитеља Јосипа Броза Тита, који су се на туђем имању неконтролисано намножили, не заслужују никакво поштовање. Србија им је подигла све што имају: куће, школе, болнице, фабрике, путеве, железницу, универзитет и све остало, а они не поштују ништа. Само вребају да првом комшији запале кућу и отму имовину. Сретан је онај ко сачува живу главу, без обзира на међународно присуство. Тако то траје два века. Спасава их њихов немушти језик, филозофија групе, али и страни интереси и антисрпска фобија Немаца. Зашто отворено не разговарамо откуд они ту и како су дошли у овакву позицију, кад већ имају своју државу Албанију?

После другог светског рата Србија је демонтирала своје фабрике и железничке пруге и све то донирала Албанији. Буџет Србије се увек празнио за помоћ Шиптарима на Косову и Метохији. Они су једна незахвална агресивна банда, која шири мржњу и зло свуда око себе. Народ који својим комшијама пали куће не заслужује ништа. Никад и ништа им није свето ни довољно. Могу да раде шта хоће јер им дозвољавају осветољубиви Немци и Ангела Меркел.

На Косову и Метохији Шиптари немају никакво културно наслеђе, изузев шверца наркотика, што су усавршили до савршенства. Са собом из Албаније нису донели ништа осим мржње. И увек су јадни и треба им помоћ.

Прво треба пребројати убијене српске војнике и полицајце, убијене сељаке, запаљене куће и штале и отету стоку и имовину да бисмо боље сагледали шиптарску агресивну цивилизацију. Они још живе у племенским заједницама, са манирима из турских зулума и крвне освете. Њихово је место у Албанији одакле су и дошли. Они су заправо напали једну од најстаријих европских цивилизација, која је још у средњем веку имала своје изграђене законе и понашање цивилизованог друштва.

Косово и Метохија се и за европске народе може сматрати средиштем и централном тачком  хришћанске културе и цивилизације. Европа је преживела захваљујући српској жртви и косовском завету. Да није било тога велико је питање где би данас била та иста Европа? Зашто нас данас уче да одбацимо све што нам је кроз векове свето? Ако то урадимо, да ли ћемо уопште бити српски народ и где ћемо завршити?

Зато у разговорима са Арбанасима треба из корена променити однос. Разговарати са њима као са националном мањином, која је на овај или на онај начин отела територију. Потребно је што пре поништити Бриселски споразум, који је донет под притиском корумпираних западних политичара. Не смемо да зависимо од трговине са њима. Престанимо да кукамо, нећемо умрети због промета  од пар стотина милиона евра. Забранимо им пролаз кроз Србију уколико постављају услове. Никад им ништа не треба дати, док не схвате ко су и где су стигли, осим права националне мањине. Времена се мењају, данас није ништа, што је било јуче.

Нису Шиптари у стању да воде рат против нас. Нема више Клинтонове булументе а и Меркелова се не осећа најбоље. Немцима је потребно јасно ставити до знања да се не мешају, два пута су уништили Европу и нас Србе са њом, трећи пут су учествовали у бесомучном бомбардовању Србије. Највише су учествовали у растурању Југославије, агресивно су подржавали све наше непријатеље. Обучавали су и наоружавали шиптаре и њихову терористичку војску и раде то и сада. Још нису платили ни једну ратну штету. Све смо им опраштали а они опет подмукло раде против нас. То може да ради само осветољубив народ који има висок степен ароганције и мржње.

Наша стратегија мора да буде стављање под контролу читавог Косова и Метохије. То је наше срце без кога не можемо да дишемо. На то нас опомиње две хиљаде цркава и манастира, неки од њих су старији од свих које има Европа. Да ли ћемо дозволити да их претварају у џамије? Заборавимо причу о некаквим нејасним разграничењима. Шиптари су незвани гости на Косову и Метохији. Наша брига треба да буде повратак двеста двадесет хиљада избеглица и формирање међународног фонда за помоћ повратницима. Такође и оних који су побегли под комунистичким терором у коме су Шиптари могли да дивљају.

Статус Косова и Метохије се не може вратити без сагласности и подршке Сједињених Америчких држава. Наша амбасада у САД нема никакав резултат. Шта они уопште тамо раде? Инвестиција у америчке лобистичке куће би се стоструко исплатила и вратила. Једноставно, тако је то код њих. Чекање на нашу истину не вреди. Све друго је пут у потпуни губитак Косова и Метохије, за који ће кад тад одговарати преговарачи.

Београд, 31. 07. 2020
Светозар Црногорац / председник Завичајног удружења Гачана у Бограду