Данас, на Шћепандан, упокојио се наш драги и угледни Гачанин, др Сретен Мандић (Нови Дулићи, 1947 – Котор, 2024), доктор биолошких наука, научни савјетник, професор Универзитета Црне Горе, утемељивач маринске биологије и дугогодишњи директор Института за биологију мора.
Вјечнаја памјат у Царству Небеском.
У наставку објављујемо дирљиво опроштајно слово Сретенових колега из Института на којем је провео радни вијек.
***
Дана 09.01.2024. године нас је изненада напустио наш драги колега и дугогодишњи директор Института за биологију мора, научни савјетник у пензији др Сретен Мандић.
Тешко је наћи ријечи које могу описати нашу тугу и бол која нам срца испуни горчином. Др Сретен Мандић је био утемељивач и оснивач маринске биологије у Црној Гори, професор биологије и екологије студентима на Универзитету Црне Горе и Универзитету у Београду. Као директор Завода, а касније Института за биологију мора, дао је непроцјенљив допринос његовом развоју и опстанку кроз турбулентна времена која су науку бацала у сјенку друштвених збивања. Његовом заслугом, Инститит из Котора и данас освјетљава тајне морских дубина. Био је дугогодишњи Сенатор Универзитета Црне Горе и члан многобројних научних и стручних Комисија.
Као научник руководио је многобројним научно-истраживачким националним и међународним пројектима, који су истраживали морске дубине и живи свијет јужног Јадрана и Бококоторског залива, са циљем његове заштите и очувања овог јединственог екосистема. Као човјек, био је морална громада, са свим оним врлинама које красе човјека васпитаног у духу традиције, доброчинства, хуманости и људскости.
Посебно је био привржен млађим колегама, несебично им је даривао знање, пружао могућност да напредују, да се укључују у научне и друштвене токове. По природи скроман, по знању пун као кошница, физички јак а у срцу њежан и осјећајан. Одласком драгог Сретена, остаје огромна празнина, остаје немогућност да се чује његов савјет, који је и у најтежим ситуацијама, водио ка позитивном рјешењу.
У трајном сјећању чуваћемо његов топли и племенити лик којим је одисао међу својим колегама и пријатељима.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
