• Кад је професор објелоданио да ће нову црногорску власт чинити 12 апостола, један другар је кратко прокоментарисао:„Само да не постану цариници.“

printscreen preokret.info

Шалу на страну- чудновати алгоритам приликом селекције апостола (премда је јасно да професор није ишао да скупља аласе) је избацио на врх читав низ јавности непознатих имена са сјајним референцама и по први пут имамо владу чије ресоре предводе стручњаци,
што је улило наду једном дијелу провладине јавности. Али…

Због перипетија приликом састављања владе, у тренутку кад је стање кулминирало у медијске обрачуне (који нијесу баш пуно обећавали), ненајављено је стигао Палмер. Та посјета је, мање-више, прошла незапажено због забриности за здравствено стање, а касније и неизрециве туге због смрти блаженоуснулог Митрополита.
Од Палмеровог бивствовања у Монтенегру и сврси посјете ништа није јавно речено, али се и те како може наслутити из интервјуа датог Вијестима. У том интервјуу, он је очински (као васпитач у сиротишту) подучио демократији и расподјели ресора црногорске политичаре, па је хитно отпутовао натраг у УС. Пар дана након његове посјете, а на дан упокојења Митрополита, састало се друштво (које је, упркос свему, било чак и весело) и обрадовало нас да су професору Здравку Кривокапићу поклонили апсолутно повјерење, а овај нас- обраћањем путем видео снимка пар дана касније- да у влади неће бити никога са листа.

Али не лези враже- у дванаест апостола је неко излетио из комбинације и (Боже ми опрости) Здравков Матеј је постао Дритан Абазовић, подпредсједник владе и министар одбране. (Шта је натјерало Терзића, номинованог апостола унутрашњих послова да одустане и кога је обнашао, не знам, то ћемо тек да видимо).

И тако смо добили мањинску владу Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића. Она нема изборни легитимитет, јер смо добили 10 људи које није гласао нико, чију идеологију наслућујемо и за чији рад вјероватно неће моћи да буде адекватно кажњен. Но, премда демократија полако одумире на глобалном нивоу- легалитет и легитимитет владе не заслужују посебан осврт; а и Црна Гора је неозбиљна држава да би се могло говорити с тог аспекта (иако су жељели,ваљда још под утиском од избора,да самостално бирају и Митрополита). Овдје треба исправно поставити друге ствари.

Прва је настанак државе у овом облику.

Након АБ револуције, поражене снаге се дијеле на двије стране, идеолошки идентичне. Прва је (испоставиће се) памфлетна- ЛСЦГ, која замисли србофобних комуниста претвара у јасну слику- историја негирања Српства; црногорска самобитност и домицилност и све оне фразе и флоскуле Томпсоновог Цетиња. Можда сам Славко није био удбаш, али вјероватније јесте- ЛСЦГ су финансирали Ћано Копривица и Мићко Вукотић преко Банке мале привреде.

Друга фракција има занимљивију прошлост. Оснивају Монитор, постају главна тачка окупљања прозападних снага- дакле, у том моменту, обавјештајни пункт за борбу против Милошевића и СРЈ.  1998. током шизме у ДПС и оних Клинтонових 60 милиона Ђукановићу, СДП Жарка Ракчевића улази у коалицију с Ђукановићем, Роћен прави Вијести (новцем од шверца дувана) с Мишком Перовићем, праве се банке и предузећа, Мило мијења читав курс. Формирају се двије велике фамилије- наведена Друга, као пункт западног интереса и један од већих акционара, а Прва као већински акционар. Док Прва гледа на државу као на све- кроз призму празних, студентских новчаника-Друга оснива још политичких партија,и свој капитал умножава на легалне начине.

2008. већински пакет (са корупцијом око Телекома Ђукановићи препуштају странцима и ДПС постаје безумна алатка амбасади. Признаје се Косово, пуштају се безбједоносне позиције пакту, па се улази у исти…

Да бисмо дошли у ситуацију да Шпигл извјештава о смјени власти у 20:30h, док још бројимо гласове. Због грешака у пословању, ДПС се сели међу мањинске акционаре.

Дакле, Црна Гора је основана као јако профитабилан АД (у којем су удио добијали и Турци, и Кинези, и Руси). Скупштина представља мале акционаре, а влада- УО.
Дритан Абазовић је себи приграбио улогу папе у овој апостолској влади, али и онемогућио Србију да постане власник неког већег дијела акција преко својих изасланика.

У тим предузетничким активностима, сасвим је јасно да пред апостолима неће бити тежак задатак-све заинтересоване стране ће (милитантним протекционизмом) спасити предузеће, јер нико неће да другачије пристати брине о 400 хиљада људи који немају консензус о било чему.

СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ